“strelica

Vreme,

kao mera

prolaznosti

Neka sećanja , ipak,

ne blede , ma koliko neko tvrdio da će biti tako

Čudno je .

Tako bih želeo , da shvatim osećanje,

objasnim

 ne samo ovo danas.

Toliko je vremena prošlo , a ja se još uvek sećam svih detalja, i reči izgovorenih

i  još uvek slušam pesmu ,moju

,koju smo tada

slušali zajedno , u tvojoj maloj sobi,

 i prisvojili je, da bude samo naša,

tako bih želeo da napišem ,toliko je toga

 ali reči ne mogu da se slože onako kako treba.

Dan, kada sam prešao preko 1000 kilometara

,putujući drugom klasom

 voza  , koji je išao dole , ka jugu

 samo , da bih tebi ,

jednoj “strelici”, rekao da te volim,

i poljubio te

kao poklon za rođendan ,

i  vratio se

,nazad,

otišao , a ne znajući da će to biti zauvek ,

daleko od tebe,

 

Advertisements
This entry was posted in nemiri, sećanja and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s