“Žig

Ćutim

 

Naučiti ponovo

koračati

zaboravljenim stazama

reči

Misli plutaju

Sudaraju se u

Obrisima koje priziva sećanje

Samo se naziru siluete

Vidljiv je jedino utisnut

Žig

Duboko , ožiljak

Da li će ikada čuti

koliko

je glasna jeka ovog ćutanja …

kako zaglušuje

kada

hodaš u mestu

vičeš bez glasa

rukama grabiš prazninu

slepo , a svetlosti

ni trak

Možda,će  nekada

ako sve prođe nestati ovi nemiri

i žig

 

Advertisements
This entry was posted in nemiri and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s