Jbš li nešto?

Jbš li nešto? – pita prijatelj.

Iako je to pitanje izraz prijateljske muške solidarnosti, ono satire upitanog. Podriva ga. Jer niko ne sme da kaže:

Ne jbm ništa.

Tim pitanjem pokreće se točak sudbine. Prijatelj pita, naceren, zaverenički, sav u očekivanju. Odgovor je uvek potvrdan.

Šta potvrdan odgovor, stvarno, znači?

Upitani njime potvrđuje svoju neprekidnu pripadnost svetu muških potentnih, ali, istovremeno, on biva razoren, dotučen, doveden u poziciju psihičkog rasula (pojbn je).

Jbš li nešto? – pita prijatelj, čime postojano sumnja da ti, možda i ne jbš.

Ali pošto obojica znate da ti moraš da jbš, ta opasnost je konvencionalna.

Prva opaska tek dolazi.

Svi muškarci, čim su zapitani – jbu.

Znamo da je jbanje privatan, intiman događaj. Onaj koji pita, takođe to zna. Ali on se zavlači u krevet, hoće da gleda, da procenjuje.

Tu poziciju upitani mora da dopusti, čim je odgovorio potvrdno. Ali, pitač se ne zaustavlja! Naterao je prijatelja da kaže kako jbe i sad udara u najniže mjesto. Dobronameran, već u zajedničkom krevetu, bezmerno blag, on traži da upitani otkrije ko je i šta je to nešto što prijatelj jbe.

U svesti upitanog već lebdi lik.

Zabava je počela.

Tu je i ona druga, jbna strana.

Ako je zapitani nešto zaljubljen, suočen je s prisilom da odabere:

A) Njegova nežna ljubav mora biti imenovana.
B) On mora slagati, reći neko lažno ime i tako, privremeno, raskinuti sa svojom voljenom.

Dakle, prijatelj još uvek naceren, nehajno pita:

Šta jbš?

Na to, recimo, mesar mangupski odgovara:

Jbm suvi vrat u presovanu glavu!

Ozbiljan čovek nema izlaza. On trpi nasilnost pitanja, mora da slaže. Ono što jbe (kako grub izraz) postaje nešto, po cenu da najdraža, već uprljana plaća skrivanje tajne seleći se pod nečije tuđe ime, u tuđe telo.

Upitani odgovara:

Sinoć sam klao onu malu iz dragstora.

Ili:

Mazim, iznutra, onu Leposavu.

Tek tada prijatelj ulazi, prodire, jbe sve dublje!

A jbe li se kako?

Upitani, prvi put, odahne:

Ko aždaja!

I, odmah, protivpitanje, po prvi put:

A ti, jbš li ti nešto?

Prekasno! Prekasno!

To protivpitanje postavlja uništen, razjbn čovek. Nijedan odgovor neće ga izlečiti. On je neutešan.

Dakle, među nama, prijatelja prvi moraš da pitaš:

– Jbš li nešto?

Ostalo je poznata priča.

Đ.S.”Red

Advertisements
This entry was posted in misli and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s