” Sula”

Lucije Kornelije Sula, probudio se prvog dana u novoj godini pre zore , skoro trezan.

Otkrio je da leži baš tamo gde i treba , između svoje maćehe, koja se nalazila desno od njega, i svoje ljubavnice , koja je ležala levo, ali su obe gospođe, ako možemo tako da ih nazovemo , bile potpuno obučene i leđima okrenute ka njemu.

To mu je govorilo da prošle noći nije bio prinuđen da izvršava svoje obaveze, a taj zaključak je bio potvrđen i činjenicom da ga je , u stvari, i probudila ogromna i izuzetno bolna erekcija.Ležao je za trenutak pokušavajući da snagom volje smiri svoje treće oko, koje ga je besramno gledalo, ali je , kao i obično, izgubio tu neravnopravnu bitku. Šta drugo da se radi, nego da se zadovolji nezahvalnik.

S tim na umu , zadigao je rub maćehine odore, dok mu je leva bila zauzeta istim poslom kod ljubavnice.U istom trenutku obe žene , koje su se pretvarale da spavaju, skočile i počele nemilosrdno da ga napadaju sa svih strana  što pesnicama, što jezicima.

“Šta sam uradio ? ” zacvileo je, sklupčavši se u loptu i prekrivši rukama prepone, gde se njegova kraljevska erekcija obesila kao prazna mešina za vino.

Jedva su čekale da mu kažu – i to obe istovremeno..Međutim počeo je i sam da se priseća razloga , što je bilo dobro , jer u njihovoj vrisci nije mogao da razabere reči.

Metrobije, proklete mu bile oči!

Oh, ali kakve su to samo oči! Crne kao ugalj, oivičene trepavicama tako dugačkim das u mogle da se namotaju oko prsta.Koža kao mleko, crne kovrdže koje poigravaju oko krhkih ramena I najslađa stražnjica na svetu. Bilo mu je četrnaest godina , a u poroku je bio star hiljadu, učenik starog glumca Skilaka –zavodnik, mučitelj droca ,tigrić…

 

Istina je bila da je Lucije Kornelije Sula, koji je danas napunio trideset, živeo u laži.Oduvek je živeo u laži.

Svet u kome je obitavao trideset godina –svet nastanjen pijancima i prosjacima, glumcima i kurvama, šarlatanima i oslobođenim robovima – uopšte nije bio njegov svet.

Rim je bio pun ljudi koji se prezivaju Kornelije. Ali to su prezime stekli tako što je njihov otac ili deda ili neki još stariji predak jednom pripadao, kao rob ili kmet, nekom patriciju iz najvišeg plemstva koji se zvao Kornelije.Kada ih je taj plemić Kornelije oslobodio u čast nekog venčanja, rođendana  ili sahrane, ili kad bi uspeli da otkupe svoju slobodu, uzimali su njegovo ime , pa bi i sami počeli da se zovu Kornelije.Svi ti Korneliji su bili klijenti nekog patricija Kornelija zato što su mu dugovali zahvalnost za građanska prava koja su dobili sa njegovim imenom.

Osim Klitumne i Nikopole, svi ljudi koje je Lucije Kornelije poznavao smatrali su da je i on baš takav Kornelije, sin ili unuk ili još dalji potomak robaa ili kmeta Kornelija; njegova varvarska kosa i ten , govorili su da je mnogo verovatnije da je potomak roba. Nego kmeta.Na kraju krajeva , postojali su patricijski plemići zvani Kornelije Scipio i Kornelije Lentul i Kornelije Merula, ali ko je ikada čuo za patricija Korneliju Sulu? Niko čak nije znao ni šta ta reč “Sula” (reka) znači!

Istna je bila  da je Lucije Kornelije Sula, koga su cenzori shodno njegovom imetku zaveli u capite censi , u masu rimskog proletarijata koji nema baš nikakvu imovinu. Bio patricijski plemić, sin patricijskog plemića, unuk patricijskog plemića, i tako dalje generacijama unazad , do vremena pre osnivanja Rima.

Po rođenju , Sula je bio i te kako prikladan za pune počasti političke lestvice , za cursus honorum “Put časti( ako je čovek želeo da postane konzul ,morao je da pređe određeni put:

Po rođenju pripadalo mu je konzulstvo.

Njegova tragedija bila je u siromaštvu, u nesposobnosti njegovog oca da omo guću prihod ili imovinu potrebnu da mu se sin upiše makar u najnižu od pet ekonomskih klasa; sve što je otac ostavio bilo je golo pravo građanstva.

Za Lucija Kornelija Sulu nije bilo purpurne pruge , na desnom ramenu tunike, ni tanke viteške, ni široke senatorske . Neki poznanici su ga čulikako tvrdi da prpada plemenu Kornelija i zbog toga su mu se nemilosrdno podsmevali. Pošto su pretpostavljali da je robovskog porekla, pleme je moralo da mu bude ili gradska Eskvilina ili gradska Suburana.Jer ruralno pleme Kornelija bilo je jedno od četiri najstarija od trideset pet rimskih plemena, i među njima nije bilo pripadnika proletarijata.

Sula je na svoj trideseti rođendan trebalo da uđe u Senat, ili kao izabrani kvestor čiji su izbor potvrdili cenzori ili po pravu porekla, postavljen od strane cenzora bez prethodnog izbora za kvestora.

Umesto toga , bio je igračka dve vulgarne žene i nije postojala ni najmanja nada da će ikada posedovati bogatstvo koje bi mu omogućilo da ostvari pravo što mu je po rođenju pripadalo.

Sledeća godina je bila godina cenzora-

o, kada bi samo mogao da izađe pred cenzorski tribunal u Forumu i pruži cenzorima dokaz da raspolaže  imovinom koja mu donosi godišnji prihod od milion sestercija! To je bio minimum za senatora. Ili čak imovinu koja donosi prihod od četiri stotine hiljada sestercija! To je bio minimum za viteza.

Kako su stvari sada stajale, on imovine uopšte nije imao, a prihod mu nikada nije prešao deset hiljada sestercija godišnje, čak i sada kad su ga žene izdržavale.

Pokazatelj najgore bede u Rimu bila je nemogućnost da se poseduje makar i jedan rob, a to je značilo da je u njegovom životu bilo perioda kada je bio potpuno bedan.

On, patricij Kornelije.

Tokom one dve godine hrabrog prkosa, kada je živeo u insuli na Eskvilima, blizu Agera, bio je prinuđen da radi na dokovima rimske luke,ispod drvenog mosta. Teglio je krčage sa vinom i praznio urne žita da bi mogao da zadrži tog jedinog roba  kojim je dokazivao svetu da nije dotakao samo dno. Jer kako su godine prolazile, rasla mu je gordost- ili tačnije, svest o poniženju u kojem je živeo. Nikada nije podlegao porivu da nađe stalan posao , da nauči zanat u nekoj livnici ili stolarskoj radionici , ili da postane pisar , da radi kao trgovački sekretar ili prepisuje manuskripte za izdavačku kuću ili biblioteku.

Kada čovek radi na dokovima ili na pijaci ili na gradilištu, niko mu ne postavlja pitanja. Sula čak nije mogao ni da se prijavi u vojsku – i za to je bila potrebna imovina. Po rođenju je imao prava da vodi armiju , pa ipak nikada nije držao mač u ruci, niti je uzjahao konja ili bacio koplje, čak ni na vežbalištima oko Villa Publica na Marsovom polju.

On,patricij Kornelije.

Da je možda otišao kod nekog dalekog rođaka, takođe patricija i Kornelija, i da je molio, velika pozajmica bi, moguće je, popravila njegovo stanje.

Ali gordost – koja je mogla da podnese da ga izdržavaju dve vulgarne žene – nije mogla da podnese moljakanje. Jer više nije bilo plemića Kornelija od grane Sula, samo daleki Korneliji koje nije bilo briga za njegove probleme.

Bolje je da bude niko i da nema ništa, nego da stenje pod klijentelskim obavezama ogromnog duga.

On , patricij Kornelije…

Novac.

Upravljao je svetom.

Bez njega je čovek ništa.

Onda i nije bilo čudo što svaki čovek koji dospe do položaja na kome ima šanse da se obogati, baš to uvek , uvek i uradi.

Da bi se čovek obogatio baveći se politikom, mora najpre da bude izabran za pretora;

u tom trenutku stiče svoje bogatstvo , godine ulaganja konačno počinju da donose profit. Jer pretor bi odlazio da upravlja provincijom, a tamo je bio bog i mogao je da uzme šta želi. Ako  je to bilo moguće , vodio bi mali rat protiv nekog varvarskog plemena na granici, oteo bi im zlato i relikvijem prodao zarobljenike u roblje i strpao profit u džep.

Ali ako nije bilo šanse da se zapodene rat, postojali su drugi načini: mogao je da trguje žitom  i drugom neophodnom robom , da pozajmljuje novac po vrtoglavim kamatnim stopama  ( i da upotrebi svoju vojsku da naplati dug ,ako je potrebno) , mogao je da naštimuje računovodstvene knjige kada se prikuplja porez, mogao je da prodaje rimsko državljanstvo , mogao je da prima mito za sve, od potpisivanja vladinih ugovora do izuzeća nekog lokalnog grada od plaćanja danka Rimu.

Novac. Kako ga steći? Kako ga steći dovoljno da se uđe u Senat ?

Snovi , Lucije Kornelije Sula! Pusti snovi!”

“Prvi čovek Rima”

Colleen McCullough

Advertisements
This entry was posted in nedovrše misli and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s