Ajde selo da selimo, građanine pokorni! (d…osveženo!!!)

Čitam malopre da je zatvorena mlekara u Novom Sadu. Čudne stvari se dešavaju, ovde kod nas. Prvo Ustavni Sud sa onim ukidanjem autonomije, onda ovo sa mlekarom. Neće ovo valjati ljudi. Ustvari ko zna, možda je tako i suđeno, to još nismo probali.

Čitajući narednu  vest, osetio sam blagu mučninu, da ne kažem da mi je došlo da bacim peglu na ekran ovog primo-predajnika, ali onda pomislim :

”šta mi je ekran skrivio, da mu tako nešto napravim?”

i na kraju krajeva sam sam ga pazario, nije mi ga niko poklonio, pa da mogu da se bahatim i … suzdržim se. Normalno. Elem tekst:

Srbija da traži pomoć od Rusije

odnosno izjave u tekstu su fantastične. Ni akteri nisu ništa manje zanimljivi.  ( hm, da inače za vašu još jednu info Srbija-gas je nastala od onih malverzacija  sa završnim računom NIS-a, kada su preuzimali Rusi, otpisani su ti dugovi i tako su nastali gubici na završnom računu, to verovatno zna Bajatović sa svojih cirka 13.000 evra platom i dodacima)

Za vašu informaciju, prisustvujete ( ustvari ne prisustvujete, jer se o tome VRLO GLASNO ĆUTI

još od 2008. godine, znači od dolaska Rusa) pa ne možete da prisustvujete i ne znati, ali ste možda nešto načuli, pa priča ide ovako, – koga interesuje neka nastavi da čita, koga ne interesuje, neka sluša mjuz:

ZNAČI: završni čin zatvaranja ( stavljanja katanca na ulaz-izlaz) NOVOSADSKE RAFINERIJE se odigrava ovih i narednih dana – dani su u pitanju. Šta to znači za grad videće se i čuće se.

Priča ( elaboracija ) koja sledi nije hronološki obrađena, iako bi možda trebala da bude, jer bi mnogima  … – hahahah “mnogima!” kao da ima onih koji će ovo pročitati, baš sam nešto optimistički raspoložen, al` takav mi bioritam, danas na petak 13. –

Dakle, priča ne prati dešavanja hronološki, što bi mnogima olakšalo da jasnije sagledaju celu sliku, ali iz sasvim objektivnih, ali i subjektivnih, a potpuno opravdanih razloga,   po mom skromnom sudu ( koga baš, ako se neko baš i pojavi ovdi, zaintresuje ovo “subj. i obj.” objasniću nekom prilikom, ali eto cenim da dugujem nekim dragim poznanicima, bar toliko da ovo bačččim u etar interneta, možda se i “zapati negde gde treba” ko zna, bez obzira što mi je predočeno da ovo ne treba da ide dalje od četir` zida .

Elem, priča počinje davno

( ne bojte se neću početi kao neku novu Genezu, “i bi dan i bi noć, dan prvi”),  ali recimo:  priča verno opisuje suštinski karakter  življa  koji obitava na ovom podneblju, da ne kažem  opisuje dve  odlike karakteristične za lude sa ovog podneblja :

  1.      “da komšiji crkne krava”  uz onu opasku ” ko je bliže vatri taj se bolje ogreje”
  2.     i  kao  u onoj basni o vrapcu , kravi i mački, sa naravoučenijem  (sledi basna):

Bilo jedno ogromno, veliko, najveće polje koje možete da zamislite. Leteo tako  vrabac preko tog polja, leteo i umorio se, a  kako nije  bilo nigde drveta da  bi se malo odmorio,  izgubi snagu,  i padne pravo u baru. Potom  dođe hladna  zimska noć i bara se smrzne. I vrabac ostane u bari  bude zamrznut ali još uvek živ.

U neko doba  naiđe  tim putem  krava i baš na toj bari obavi tj. baci balegu i posere se na  baru i vrapca u njoj
Vrabac, onako mali, zatrpan gomilom balege, poče da se koprca, pokušavajući da izađe.
U tom naiđe mačka, izvadi ga, razbije led u bari  pored, propere ga malomalo..  i pojede.
Narvoučenije:

Nije ti uvek neprijatelj, onaj ko ti sere po glavi.
Nije ti uvek prijatelj, onaj  ko te izvadi iz govana .

Od vajkada ( da ne kažem od nastanka) je poznat rivalitet između dve rafinerije, u Pančevu,  sa petrohemijom i rafinerije u Novom Sadu. Rivaliteta u pravom smislu reči tu i nije bilo, bilo je nekog animoziteta i (ne) skrivenog  podcenjivanja (kadra, kapaciteta, mogućnosti) rafinerije u Novom Sadu od strane Pančevaca ( jedan od najjednostavnijih pokazatelja što su za isti posao  koji su obavljali ljudi u Pančevu i Novom Sadu bili drugačije plaćeni, u NS manje, normalno, pa što je sve što je stizalo prvo išlo u Pančevo , aono što ostane, u Novi Sad, i da ne nabrajam više) i   da ne elaboriram previše, reći ću samo ovako:

u jednoj  ( Pančevo)  akcenat je bačen na preradu nafte “dobrog kvaliteta” ( uvozna naravno) u  kompleksnom postrojenju ”FSS”( da ne objašnjavam trebalo bi puno vremena) i Petrohemiju, odakle se dobijaju prozvodi koji su vrlo profitabilni ili kao sirovina za dalju preradu u hemijskoj industriji ili kao gotov proizvod,  i  uglavnom ( većim delom)  za izvoz,

a u drugoj na proizvodnju derivata tj proizvoda  iz “domaće nafte” ostatak iz uvoza ( oko 1 milion +- 200 hiljada tona), a za poodmirenje tržišta domaćeg, a kako je bilo i viška ( zavisno od bušenja ) pa i stranog. Udruživanjem, objedinjenjem proizvodnje u obe rafinerije, oslanjanjem jedna na drugu, zaokružila bi se proizvodnja  derivata iz nafte većine  poznatih i potrebnih prozvoda  za upotrebu na kako domaćem tako i stranom tržištu. Ali to je bila samo vizija ili iluzija ili nikad ostvarena ideja nekih entuzijasta ( ako ih je i bilo).

Samo da razjasnim par stvari ( neću dugo) pošto je vrlo kompleksno, pokušaću da objasnim najjednostavnije:

Šta znači nafta dobrog kvaliteta? Zavisi od toga šta se želi dobiti,  kada imate naftu (još  ako vas je bog pogledao pa vam je ostavio u- na teritoriji gde god ubodete štap.

Može se prodati i kao sirova nafta i na tome zaraditi lepa kinta  ( kao zemlje OPEK-a, tj one koje poseduju prirodna nalazišta, još ako uz to mogu da prerađuju u sopstvenim postrojenjima, love ko šuše.

Ali to obično ne ide tako ( osim kod Amera i Rusa) ko ima naftu nema razvijenu tehnologiju za preradu te je prinuđen ili da prodaje kao sirovu (ako je ima u ogromnim količinama onda nema jeda)  ili da “ iznajmi tehnologiju”- tu na scenu stupaju zemlje sa razvijenom tehnologijom prerade- ova priča vam je, verovatno, poznata, setimo se samo koliko ima Amera, Engleza, Rusa po LIbiji, Saudi Arabiji, Kazahstanu, Tengizu,Venecueli i da ne nabrajam)

Nafta se prerađuje u rafinerijama nafte i daje pre svega proizvode za transportnu energiju (benzin, dizel, kerozin) i toplotnu energiju (mazut, lož -ulje).  Takođe  se prilikom prerade dobijaju i tzv. nus proizvodi ( kao na primer gas,  koji može da se koristi u najrazličitije svrhe, kao gotov proizvod ili  kao reckl u postupku prerade.

Nafta dobrog kvaliteta je svaka vrsta  nafte, čijom preradom se dobijaju derivati a koji zadovoljavaju kvalitet propisanim standardima, a da pri tom dolazi do maksimalnog iskorišćenja kako kapaciteta nekog postrojenja za preradu, uz što manje troškova prilikom prerade, tako i dobijanje što šireg spectra različitih derivata.   To pre svega zavisi od mogućnosti koju poseduje neka zemlja, odnosno u ovom slučaju firma, a pod mogućnostima se smatra koliki je stepen razvoja nekog postrojenja za preradu nafte ( u tehnološkom smislu.

Dakle, za nekoga ko ima najrazličitija postrojenja za preradu, najnovije tehnologije, gde je moguće predom iz nafte dobiti željeni proizvod u smislu isplativosti odnosno rentabilnosti plus povećanja profita, nije od presudnog značaja da li je nafta  parafinska, naftenska, asfaltna, aromatska ili mešana. Osnovnii cilj je što više profita uz minimum ulaganja. To je svakome jasno, naravno.  Što je traženi proizvod kvalitetniji potražnja za njim je veća, to je i njegova cena veća i isplativost nekog postrojenja ili svih postrojenja,  koja se koriste u tom lancu prerade je veća i td. I to je svima jasno, verujem.  Krajnji cilj je dakle maksimalno iskorišćenje svih kapaciteta postrojenja za preradu nafte, uz što manje gubitaka ( “sve može da se iskoristi” tako vam je to sa naftom, ništa se ne baca.Mož`i da se popije , ako treba. Ono što se “baca” je ono što vidite  da gori u rafinerijama, to je sumpor ( izdvojen u toku prerade)  koji je u celoj priči nepoželjan i  spaljuje na takozvanim bakljama. Sve ostalo može da se iskoristi.

Sad se tu vraćam na početak. Gde smo mi u celoj toj priči?

Srpsko tržište nije veliko, u odnosu na neka druga, ali  toliko koliko je  može da se zadovolji preradom recimo 1/3 od količina koje ću navesti, ostatak je mogao da ide za izvoz.

Postojala je još i mogućnost uslužne prerade za stranog poslodavca ( što se radilo jedno vreme dok je bio onaj stari Naftagas, ali to sa sobom nosi neku drugu priču,  ide uz priču o prljavim tehnologijama koje se izmeštaju iz bogatijih zemalja u ona druga, ali šta ćemo (“sirotinjo i Bogu si teška”),dakle, postojali su svi preduslovi za  razvoj domaće naftne industrije.

Domaće nafte imamo ( bušimo -vadimo) oko 600-700000 tona godišnje (+, –  200- 300000 t, zavisi od mnogo momenata, kakvim alatom raspolažete, nalazišta, kadra itd),  dobra kvalitetna nafta, ima dosta (izvesna količina) i naftenske nafte, sa niskim procentom sumpora, a koja može da se koristi za proizvodnju kvalitetnih transformatorskih ulja,  što je i trebala da bude jedna od smernica razvoja srpske naftne privrede, jer postoji velika potražnja i potreba za takvim proizvodom u svetu,

(i  još jedan pikantan detalja vezan za ovo:

Naime bilo je puno prepucavanje između dve struje, jedna je vukla ka Pančevu -čitaj BG- druga je insistirala na NS.

I odluka je pala da se najnovije postrojenje za preradu baznih ulja izgradi u NS, trebalo bi da krene sa izgradnjom početkom 2013.godine,  čime bi se između ostalog sačuvala radna mesta za postojeći  kadar, međutim po najnovijim dešavanjima sve je to u dobilo neku novu dimenziju )

nastavljam:

a recimo da je količina sirove nafte koja je mogla da se preradi u dve jedine srpske rafinerije ( pri preradi oko 80% kapaciteta) oko 7-8 miliona tona. Znači ostatak treba da se nadomesti uvozom.

Sad tu dolazi još jedan problem, a to je tehnologija.

Postrojenja kojima raspolažu rafinerije u Pančevu i Novom Sadu za preradu su starosti oko 30 -40 godina, u  dobrom stanju

( šta znači u dobrom stanju, pitaš se ti možda eventualni čitaoče? To znači da su u “voznom stanju” odnosno, da se u njima može obavljati proizvodnja – prerada nafte i derivata iz nafte pri maksimalnom kapacitetu, uz eventualna minimalna ulaganja i (stalne ) očekivane troškove tzv tekuće troškove.

Da se razumemo takva postrojenja se ne menjaju svaki čas ( navešću primer jedne Češke, koja ima rafinerije u kojima još uvek rade postrojenja starosti od 6o i više godina bez problema) i  ili su radila i mogu da rade, ali uz ulaganja i proširenje kapaciteta i dodatak manjih postrojenja novije tehnologije za zaokruživanje određenih procesa prerade.

Zašto je važno zaokruživanje procesa prerade, pitaš se možda, ti neki slučajni čitaoče?

Pa iz prostog razloga, isplativije je prodati nešto kao gotov proizvod nego kao poluproizvod ili sirovinu. Jednostavna računica. I tu računicu svi ( su znali )  znaju. Ali politika (pohlepa) je čudo!

I ne lezi vraže.

Stramputice kojom je krenulo naše društvo, predvođeno likovima koji su u svemu videli samo sopstvenu korist dovela nas je do toga da je  perspektiva srpske naftne privrede: nikakva. Nula. Ništa. Nema je.

Postojala je mogućnost, potojala je perspektiva, za mnoge i nada, ali toga više nema.

Pa mi smo dešavanjima poslednjih godina na repu ili u bunaru, iz različitih razloga, ali najviše ( i jedino!) usled malverzacija i lične  koristi manjeg broja ljudi koji su bili uključeni i/ ili u poziciji da to urade.  Ogromni novci su se slili u private džepove. A sve pod firmom nacionalnog preporoda. Neću da pominjem kako  uslov za zavisnost Kosova košta, možda kao info da se Rusima godinama isplaćuje “u kešu, nit luk jeli nit luk mirisali, oko 5 miliona evara, na mesečnom nivou ( baška na sve ostalo).

Da nastavim, posle malih objašnjenja.

Dan D je ponedeljak ili utorak .( 16/17.07.2012 )

Priča ide  da će predstavnici sindikata –rukovodstvo!!!

(!!! ovo mora da ide pod navodnike, jer šta reći o sindikatu čije rukovodstvo odlazi po mišljenje i sprovodi smernice koje ide na ruku i za blagodet rukovodstva neke firme a ne radnika i čiji predsednici sedi u upravnom odboru firme!  )

otići kod Čanka u Ligu ne da se učlane, nego da vide šta može da uradi Liga da ne dođe do toga ( kad su već ušli i u Vladu Pokrajine). Ništa bolja situacija nije ni u Pančevu, koliko god su bili nadmeni, podcenjivački raspoloženi, bolje plaćeni u odnosu na Novi Sad ( mislim na ljudstvo, kadrove ne na opremu) i  prioritetni za sve dosadašnje rukovodeće strukture, ista ili slična sudbina je snašla i njih.

Uglavnom NIS je sa nekih 30-tak hiljada radnika, desetkovan na nekih dvadesetak posto

( komada, jer očigledno da nisu u pitanju ljudi, nego komadi ili samo brojevi, ili šoderi, bar po maltretmanu koji doživljavaju od strane Ruja u kombinaciji ili sadejstvu  sa srpskim rukovodećim i odabranim ” školovanim kadrom” Danice, Danice, ali nije samo ona u pitanju.).

Inače još jedna zanimljivost vezana za rukovodeći kadar:

Od dolaska nove garniture, više ne postoje direktori i  inžinjeri i to je perfidno smišljeno ali samo iz jednog razloga

( znate kako je bilo : director ovaj, director onaj, tehnički, finansijski, glavni ing itd…),

e, sada  postoje: upravnici, menadžeri, koji naravno dobijaju menadžerski dodatak ( to je mimo plate), koji ide od oko  100 soma pa na gore a to je postignuto ,

e pošto nikada nećete pogoditi, sada ću vam otkriti: preraspodelom koeficijenata. Normalno, kako to već i biva,  radnicima su smanjeni koeficijenti:

”Tražili Rusi, ne može da se povećaju plate i mnogo se odvaja za plate, masa ostaje ista, a vi se uklopite”,  a menadžerima su povećani i koeficijenti i dodaci, oni su stručni kadrovi normalno, iako većina nema dva petka u proizvodnji, ne zna da pročita tehnološku šermu a kamoli nešto drugo, ali nema veze tako to treba , to nam je naša borba dala.

Da se ne pominje mobing koji je sve i opšte prisutan u celom NIS-u, nikad jači i grđi, znaju oni koji su ostali bez posla od početka transformacije i privatizacije NIS-a.

I kojih ima još u malom broju.

A  stvar je jednostavna ili ti prosta i ide ovako:

sistematizacijom ( kojom se prvo preti, a zatim se ista i sprovede neko bude :

nemapiran ( strašno! odvratan izraz, ali je u upotrebi), što znači da se ukida njegovo radni mesto.

I građanin pokorni ima dve mogućnosti na raspolaganju:

1- da napusti firmu – dobrovoljno, sporazumni raskid, sa otpremninom koju odredi “neko preko kompa i tlf ( priča o 750 evra bruto, po godini staža je žvaka za široke narodne mase, malčice je drukčije u praksi).

Građanin pokorni se pozove na razgovor, u šest očiju ( jedan Rus , jedan naš, onda Rus priča s nekim preko tlf, onda nešto računa na kompu i napiše cifru, bez objašnjenja kako se do te cifre došlo i pruži mu se prazan papir i olovka da se potpiše. I stvar je rešena uz napomenu da ne priča okolo.

2.- da ostane u firmi, ali odlazi na klupu za rezerve sa smanjenim koeficijentom (umanjena plata za oko 60% i oko ili prilično ispod srpskog proseka ) do početka 2013. godine kada bi Rusi trebali da mogu da pošutaju sve kao tehnološki višak. Do tada to ne mogu da urade ( takva je priča a i ugovor sa Rusima) a ljudi sa rezervne klupe, sede u jednom kancu i na raspolaganju su poslodavcu

( uzimaju ih po potrebi, kome ustreba za obavljanje raznih poslova: utovar istovar bilo čega, čišćenje kruga, čupanja trave, popisa rezervnih delova u magacinima itd, raznovrsna potražnja a i ponuda poslova zavisno od toga koliko ideja i mašte ima poslodavac u iznalaženju mogućnosti i načina da čoveka baci u što više ponižavajući položaj kako bi ga na kraju naterao da otera sve u tri lepe i uzme neku crkavicu. Da, crkavicu, jer u toj varijanti čovek dobija 5-6 hiljada evra (za godine, provedene na radu u NIS-u i šlus -ne   na biro, jer u slučaju sporazumnog raskida nemate pravo na naknadu sa biroa.- to znate verovatno.).

Da pomenem ove još jedan bitan momenat: Radnik NIS-a ne zna, ali u pravom smislu reči ili ne može sa sigurnošću da vam kaže ko mu je poslodavac. Jer, u jednom trenutku poslodavac je Rus ( Gaspronjeft) a u sledećem država Srbija ( ili ti NIS. Pogodićete, sve zavisi od toga šta vam treba ili šta tražite.

Da napomenem i ne izostavim najveći   gubitak, koji je učinjen ovim poduhvatima, a to je gubitak iskusnog i sttručnog kadra sa dugogodišnjim iskustvom na radu na ovakvim postrojenjima prerade. Takav gubitak je jednostavno rečeno nenadoknadiv,  u sadašnjim uslovima i ako imamo u vidu eventualni neki daljnji razvoj ove grane privrede ( ja opet optimistički, ne znam koji mi je) i nisam siguran sam da je neko  razmišljao o tome i nisam siguran da su svesni u odnoisu na ovaj momenat (mislim na one koji su bili u poziciji da odluče i doveli do ovakvog stanja u ovom delu nečega što bi trebalo da bude grana privrede ašto posvim pokazateljima u ovoj zemlji više ne postoji ili je na izdisaju.

Finale ili epilog, da zanemarimo, na trenutak, položaj zaposlenih u NIS-u, koja vas i ne mora ( mislim da vas, verovatno) i ne dotiče previše, naravno, razumljivo, osim onog možda ljudskog humanog saosećanja, i reći ćete, verovatno,  skoro million ljudi je na taj način obespravljeno , odbačeno i ostalo bez posla, što bi to onda bilo izuzetak” i mogu da se složim , ali  ima nešto što može  da vas dotakne:

uvoziće se derivati za potrebe srpskog tržišta iz Rumunije i iz drugih zemalja iz okruženja, gde Rusi imaju rafinerije ( što se i sada većinom radi, jer je proizvodnja skoro pa ugašena) a to će znaćiti … pretpostavite sami.

Ali i tu ima jedna interesantna stvar:

Naime od juna bi trebalo da funkcioniše varijanta SLOBODNE EKONOMSKE ZONE na prostorima obe Rafinerije,

inače ovo je bio jedan od uslova koje su Rusi postavili, da bi obe Rafinerije ostale u radu, uz ulaganja u modernizaciju proizvodnje. Sada je tu zanimljiva stvar, dobili su slobodnu ekonomsku zonu,

a gase proizvodnju.

( Rafinerije bi u tom slučaju mogle  ostati uglavnom kao skladišni proctor, osim što bi trebalo u Pančevu da proradi novo postrojenje o kome se priča. I tu ima dosta zanimljivih stvari. (da ne navodim više i sam sam se izgubio i ne znam gde sam stao.)

A inače prava istina je nešto malo drugačija: na postrojenju koje se završava, trebalo bi da  može da se  proizvede samo neki od derivata, a veći deo će se – ovo je sada vezano za priču o stalno prisutnom rivalitetu Pančevo raf.vs Novi Sad raf- dobijati iz postrojenja koja su starija od postrojenja u ns za nekih 20-tak godina, znači starija u tehnološkom smislu, manjeg kapaciteta, ali ne mari, sve će biti na jednom mestu

“i napravićemo da budu još starija i lepša” čerupanjem sa postrojenja u rafineriji u NS, iako su ta stara postrojenja u Pančevu do sada pravila samo hladovinu i zarastala u korov, a postrojenja u NS rafineriji su funkcionisala, bila u radu sa proizvodima koji su zadovoljavali sve standarde i radila sve dok Rusi nisu došli. Ukoliko, pak ta postrojenja ne budu mogla da rade ili ne budu zadovoljavala neke od uslova ( inače da pomenem da je ta presija na građane pokorne sveprisutna) tada dolazi na scenu dovlačenje derivata iz okruženja, uglavnom gde Rusi imaju već postojeće rafinerije ili od onih koje su preostale, jer su zatvorili dve u Rumuniji, u Mađarskoj i da ne navodim više)

Od dolaska Rusa, jedno po jedno postrojenje u NS rafineriji je ugašeno i samom gašenjem postrojenja prestala je potreba za stručnim kadrovima, sa iskustvom koje postoji malo gde u svetu, uzimajući u obzir okolnosti pod kojima se odvijala prozvodnja ( da ne pominjem probleme koji su specifični za ovo podneblje, počev od banalnih nedostataka rezervnih delova, šelnovanja, nestanaka struje)

Ko ne zna mnogo o slobodnim ekonomskim zonama, neka pročita na sajtu Vlade , ali ako zaista mislite da je priču o slobodnim ekonomskim zonama smislio Krle ili Pacoli koga Krle pominje onda ste jako naivni, gore od francuske sobarice. Ako  verujete u tu priču onda i ne treba da čudi što je tako kako je.

I da završim, kanda će konačno presahnuti vene Srbije ili vene ove zemlje, a šta će biti dalje, …pa nek nam je Raspučin u pomoći.

p.s. Umal….` da zaboravim, što se tiče onog “projekta” rafinerija u Smederevu, da ne budete u zabludi, to vam klasična priča o pranju para, (tek toliko da imate u vidu).

Advertisements
This entry was posted in demokratija and tagged . Bookmark the permalink.

2 Responses to Ajde selo da selimo, građanine pokorni! (d…osveženo!!!)

  1. Pingback: o`šlo za tepsiju ribe | bluelonga

  2. Sima says:

    zamolio bih Vas da mi se javite na mail strahotasima@live.com , zeleo bih nesto da Vas pitam, posto mi je jako vazno

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s