o`šlo za tepsiju ribe

Zanimljivo je ovo saopštenje nezavisne sindikalne podružnice Naftagas. Zanimljivo sa više aspekata ili uglova.

Radnici izbrisani iz planova NIS-a

Prinudni odmor za 708, a ne 300 radika NIS

Ali pre svega zbog jedne činjenice:

Ova situacija je nova ( odlazak na prinudni odmor onih koji se vode kao nemapirani ).

“Помоћ и премештај

Пројекат оптимизације броја запослених у НИС-у праћен је радом транзиционих центара, у оквиру којих се заспосленима који напуштају компанију даје могућност да добију правне и пословне консултације, додатно образовање, да науче основе вођења малог бизниса или пронађу нове послове. У случају да запослени не жели да напусти НИС, компанија му нуди премештај на друге послове у новој организацији са зарадом која је утврђена интерним актима компаније.”

Odavno nisam pročitao veću laž i gori bezobrazluk od ovoga

“Што се тиче запослених који су донели одлуку о добровољном одласку из компаније, тај процес се одвија несметано, и радници добијају отпремнину строго усклађену са свим захтевима Закона о раду и одредбама социјалног програма, истичу у НИС-у,”

I ovo jednostavno nije tačno i ovo je sramno i bezobrazno, jer program se odvija po nekim drugim principima (, izgubi se radno mesto, ode na rezervnu klupu, sa ogromnim izgledima  -posle ovih prinudnih 45 dana- da će definitivno biti tehnološki višak sa otpremninom po socijalnom programu, koji tek treba da ugovori sindikat ( ako već nije?), onaj isti sindikat, o kome ću pisati u nastavku,

a to je nekih ( procena) 200evra bruto po godini staža u NIS-u ili koliko ti ponude, treba nositi digitron, iako ti ni on ne može poslužiti).

Inače za info. ukoliko laže koza ne laže rog, na sastanku koji je upriličen u zgradi NIS-a u NS, zaposlenih sa poslovodstvom,  početkom godine, eksplicitno je naglašeno  od strane Nataše Stamenković, da program 750 evra

Program 750

( zanemarite ovo što piše “plus četiri prosečne plate”, jer toga nema , pojela maca)

više nema ( to je bilo i u medijima, lako je proveriti), a kasnije je bilo, naravno, opet pod nekim drugim uslovima i u okolnostima punim uslovljavanja, pritisak, mobinga i čega sve ne. (

nešto sam o tome pisao ovde

Ajde selo da selimo, građanine pokorni …( ko se već odvažio da pročita, neka pročita i ovaj tekst, radi lakšeg razumevanja, biće mu što-šta jasnije

šuška se o nekom programu pod nazivom  (50+) ali to još nije u opticaju, bar ne zvanično.

“Такође, у НИС-у наглашавају да је Колективни уговор, који је НИС израдио заједно с репрезентативним синдикатима и који је усвојен 2011. године, један од најбољих и најкомплекснијих докумената те врсте у балканском региону с позиције заштите права запослених и обезбеђивања услова за рад.”

A ovo je tek tragično, da nije tužno, ružno i sramotno bilo bi smešno, naime možda jeste jedan od najboljih i najkompleksnijih u balkanskom regionu s pozicije zaštite prava zaposlenih i obezbeđivanja uslova za rad, samo pitam o kakvoj zaštiti prava zaposlenih se govori , kada se ne poštuje osnovno pravo a to je pravo na rad?

Naravno tu nema ( i to je velika laž) samo, kao što je navedeno niskokvalifikovanih, ima mnogo visokokvalifikovanih diplomiranih što inžinjera, što tehnologa, uočljiva je i  interesantna jedna druga stvar.

Govori o sindikatima.

Tačnije o sramnom rukovodstvu sindikata koje bi trebalo po svom nazivu, nameni i kako god hoćete da stane u odbranu radnika, odnosno da bude vođa,  prvi u borbi za zaštitu prava radnika. Situacija, koja se opisuje u saopštenju, o tretmanu koji imaju zaposleni u NIS-u je još gora nego što je opisana.

Sramnom rukovodstvu, iz više razloga a navešću jedan od:

da se sindikati bore, u ovoj najnovijoj  situaciji za svoj opstanak u “žici” jer da bi bili reprezentativni, treba da imaju određen broj članova. Zaposleni su u nezavidnoj situaciji , izloženi napadu sa dve strane: od strane poslodavca i rukovodstva sindikata.

O tretmanu od strane poslodavca je nešto od toga opisano u saopštenju sindikata Naftagas ( da naglasim: konačno je neko skupio hrabrost da izađe sa ovim u javnost, što je za pohvalu, ako nešto može da se pohvali u ovakvoj situaciji), s druge strane, rukovodstvo sindikata nije našlo za shodno da o ovoj situaciji obavesti javnost, ministarstvo za energetiku ili već nekog , sve dok njihov opstanak (opstanak članova predsedništva sindikalnih organizacija), na njihovim radnim mestima,  takođe doveden u pitanje.

Nekoliko dokaza:

1.Naime, od samog početka ove privatizacione,tranzicione  lakrdije ili iživljavanja ( od 2007/2008) i pre nego što se krenulo po etapama u “optimizaciju “ ( kako to definiše poslodavac- poslodavac Gapsromnjeft i UO NIS-a), predstavnici sindikata su prvo obezbedili da njihova radna mesta budu obezbeđena ili ukoliko se njihova radna mesta “gase”, d aim se pronađe drugo radno mesto ( po sistemu  “bog je prvo sebi stvorio bradu”), pa se tek onda krenulo u “zvanične pregovore” sa poslovodstvom o donošenju i poštovanju kolektivnog ugovora, aneksima novih ugovora, sistematizaciji, položaju zaposlenih i da ne navodim dalje.

2.Iako su sistematski, ciljano svakim novim aneksom ugovora (obezvređivala i obesmišljavala i gubila  prava zaposlenih, jer osnovno pravo je pravo na rad )i odvijao mobbing u svom sjaju i na svakom koraku u NIS-u, rokovodstva sindikata niti su se oglašavala povodom toga, niti su  preduzela bilo kakav vid sindikalne borebe za odbranu prava radnika,  već su izdavala štura saopštenja posle već donesenih odluka  UO NIS-a,  a čiji su bili potpisnici pro forme. To navodi na samo jedan zaključak, da rukovodstvo radi u sadejstvu sa poslovodstvom i samo u svoju korist i korist poslovodstva, pojedinaca a ne u korist svih članova ( zaposlenih).

Da navedem još jedan važan moment,  ( a to ćete pročitati i čuti u svakom saopštenju poslovodstva) da poslvodstvo razgovara sa zaposlenima samo preko predstavnika tj. predsedništvom sindikata odnosno svoja prava će ostvariti  na taj način. Apsurd? Naravno u ovakvoj situaciji to je apsurdno.

A sindikat izlazi sa pričom da je, uglavnom, nemoćan jer situacija je teška,  ali preduzima korake, ima čvrst stav,  ima čvsrta  obećanja  da će biti ispoštovano ono što je dogovoreno, kad, eto ti đavola, sa svakom sledećom sistematizacijom ili optimizacijom bude novih iznenađenja na koje nisu mogli da utiču, rekli jesu, ali tako je  kako je uzmi šta ti se daje ( ali ne za njih naravno) …   I šta preostaje radnicima, zaposlenima u takvoj situaciji, bez obzira na svu apsurdnost situacije?

Da se iščlane iz sindikata i izgube bar taj privid da mogu da stvore kritičnu masu ( u ovom slučaju jedinu relevnatnu, po rečima poslovodstva)  koja može  nešto da učini, ( pitanje je kako I na koji način uvek bilo) ( ?

Onda ostaju na vetrometini bez ikakve kakve takve podrške,  ( pod ovim podrazumevam kvantitet, jer  samo brojnost!!! može da natera poslodavca da ispoštuje obaveze propisane zakonom i kolektivnim ugovorom. Ovako pojedinac otpadne kao  g… s cipele. Ostaje mu privatna tužba ( hahahahah) da li možete da zamislite tu situaciju u ovoj zemljo Srbiji?

Pa i da dobije sud, šta čovek da radi narednih nekoliko ( ko zna koliko) godina, suočen sa korupcijom, pritiscima, sa ovakvim sudstvom ?

Preostaje jedino kritika i  pritisak na rukovodstva sindikata  da se izbori za osnovno pravo  a to je pravo na rad, pa onda dalje, ( što sindikalci jkažu, saopštavaju da rade, ali svakom sledećom optimizacijom, sve je manje članova u sindikatu. Čiisto vrzino kolo. Radnici su stavljeni pred svršeni čin. Uzmi ili ostavi. I tako će biti do kraja 2012, a posle toga kud koji mili moji.

Da li je ovo sve tačno što je navedeno ili je samo plod mašte  ili možda  zajedljivosti ili  lako je proveriti, samo imajući na umu situaciju koja ( je pratila) prati NIS , sumnjam da će to neko istraživati. A i zašto bi, uostalom.

Eto juče smo saznali iz usta Mlađanog nam Dinkića, ko je dogovorio prodaju NIS-a za “tepsiju ribe”. Dakle nije Koštunica  koji je stavio paraf, kao što se to proturalo godinama ( ako je verovati  Mlađi istini ). Uostalom, da li je uopšte bitno ko je taj ko je ugovorio prodaju za “ tepsiju ribe”?

Ko god je to uradio uz sve što se dešavalo i dešava se, svesno je samo nastavio niz kriminalnih privatizacija kojima je srpsko društvo prepušteno iuz blagoslov …( neću reći čiji, zaključite nešto i sami).

Ako već toliko pljuješ i kritikuješ, da li sugerišeš neko rešenje ili izlaz iz ovoga? ( pitao bi neko, možda?) .

Paaaa, kako bih rekao, odgovor možete i sami da naslutite, postoji više varijanti, zavisi koju ćete odabrati.

Čitam danas da Mlađani nam Dinkić hoće da traži pomoć od Rusa za kintu u budžetu, tako da se sužava mogućnost opcija za rešenje, ali rešenje sigurnopostoji, jedino je pitanje šta je cilj, ne onima kojh se tiče, već onima koji mogu nešto da učine a to je rukovodstvo ove zemlje,

Osnovno pitanje je koji je cilj ovog rukovodstva? Da li žele da Srbija bude energetski zavisna  ili ne?

Jer, ne treba puno pameti, pa  zaključiti, da ovo što rade ( su uradili) sa NIS-om, isto će uraditi i sa EPS-om, ( O Boru i Kolubari da ne govorim).

Treba imati u vidu i ovu vest :

Kanađani traže litijum

( neću ništa da prejudiciram)

tek kad vidim epilog ovoga:

S novom vladom o smederevskoj rafineriji

onda će biti jasno, u kom smeru sve ide.

Advertisements
This entry was posted in demokratija and tagged . Bookmark the permalink.

2 Responses to o`šlo za tepsiju ribe

  1. trener says:

    qt”Ako već toliko pljuješ i kritikuješ, da li sugerišeš neko rešenje ili izlaz iz ovoga? ( pitao bi neko, možda?) .

    “qt
    Ovo je bilo pitanje na moju reakciju a na infiormacije koje sam dobio od mnogih poznanika sa kojima sam razgovarao, a koje ste mogli da pročitate ( koliko sam mogao da se setim ida ih poslažem da budu razumljive.
    Šta da kažem, osim onoga što već nisam davno rekao, ali niko nije hteo da sasluša.
    Ako je za utehu, poručujem, ne dajte se, biće bolje, posle kiše dolazi Sunce, uvek bilo.

    p.s. još malo informacija>

  2. trener says:

    Još jedna pikanterija vezana za predsedništvo sindikata:
    U NIS-u postoji sindikalna organizacija) koju čini većina zaposlenih je onaj koga UO NIS-a naziva relevantnim i sa kojima ide u pregovore i nezavisni ( koji je izašao sa ovim saopštenjem u javnost, a koji broji skroman broj članova;
    e sad svaki deo NIS-a ima svoj ogranak ( podružnicu) i predsednika, naravno. I svaki ogranak treba da deluje u da tako kažem ”svom reonu” a ukoliko ne može da reši problem, onda se to podiže na viši nivo, na nivo uz učešće svih sindikata i tako dalje, više o tome imate ovde ( koliko ima ogranaka – podružnica)


    Sindikat u NIS-u

    Kada su Rusi preuzimali NIS, Upravni odbor je napravio sporazum sa sindikatima ( odnosno predsednicima sindikata) o tzv. sindikalnom dodatku ( + 20% na platu) koji će dobijati predsednik svakog sindikata ( ogranka) a od >NIS-a, za obavljanje ove funkcije.
    Kada se došlo do saznanja da će će doći do ovoga ( što je opisano) članovi sindikata su zahtevali od predsednika sindikata da u njihovo ime podnesu tužbu ( preko advokata)protiv UO NIS-a, a da sve bude pokriveno troškom sindikalne članarine* sindikalna ;lanarina 1% od neto mesečne plate.
    Predsednici dva ogranka su to i uradili i kada je UO došao do tog saznanja, doneo je odluku o ukidanju sindikalnog dodatka predsednicima sindikata.
    A kada je saznao za takav epilog ( ukidanje sindikalnog dodatka ), ostali predsednici su odustali od tužbe, uprkos pritiscima od strane članova da na tome istraju. Savetovano je da svaki zaposleni sam u svoje ime I sa svojim novcima finansira takvu vrstu tužbe.

    Jbg, fata je fata, al 20% je 20%.

    Dopadaju mi se ovakve pikanterije !!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s