bez naslova

U malom  kafeu, kraj fontane di trevi, koji je imao male okrugle stolove

na trotoaru, sa po dve stolice,

što mi je bilo čudno, jer tako nešto kod nas tada nije postojalo, postojale su one velike bašte sa klasičnim drvenim stolicama ( tek ponegde plastične)

prolaznici , nadiru sa svih strana, svi u nekoj žurbi i konobar sav užurban, a jedva se probija do nas ,

u neko jutarnje doba možda oko 9 sati,

i njoj je sve to bilo fenomenalno, zanimljivo,

sve je to pratila i komentarisala sva oduševljena, kao da je bila deo svega toga, kao neki najnormalniji svakodnevni ritual, kao da pripada tom ambijentu,

i bila je moja aqua virgo

I rekla je da je srećna ,

ja sam se divio, hramu Jupitera,  hramu Fortune, hramu Venere Eurikine, hramu Mens  hramu Junone Monete,

gledao Tibar i želeo da odemo  u hram Fides

dok se  ona se divila , buticima, novim tašnama, cipelama sa visokim štiklama

I svakakvim krpicama,

I…

nije ni obratila pažnju na struk orhideja koje sam joj doneo,

I nije shvatila da bih  ja bio srećan da sam sa njom na nekoj pustoj obali ovog našeg Dunava, gde nikoga nema,

sami, nije mi bio potreban taj kapućino

I onda je htela da bacimo novčiće u fontanu , gde je bila gomila  ljudi, sela mi je u krilo i bacila novčić,

jedan ,

I tražila od mene da uradim isto,

I ja sam to uradio, ali preko njenog ramena,

I pomislio želju za nju…valjda se i taj novčić na kraju računa njoj,

ne meni ,

jer sam video sebe u  hramu Vejova…

Advertisements
This entry was posted in lomljivo and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s