Improvizacije na temu…

“Mi smo manje ili  više skloni da osudimo one koji mnogo govore, naročito o stvarima koje ih se neposredno ne tiču ,čak i da s prezirom govorimo o tim ljudima kao o velikim brbljivcima i pričalima.

A pri tom ne mislimo da ta ljudska , toliko ljudska i toliko česta mana ima i svoje dobre strane.

Jer , šta bismo mi znali o tuđim dušama i mislima , o drugim ljudima, pa prema tome i o sebi , o drugim sredinama i predelima koje nismo nikad videli niti ćemo  imati prilike da ih vidimo, da nema takvih ljudi koji imaju potrebu da usmeno ili pismeno kazuju ono što su videli i čuli , i što su s tim u vezi doživeli i mislili?

Malo ,vrlo malo.

A što su njihova kazivanja nesvršena , obojena ličnim strastima i potrebama, ili čak netačna , zato imamo razum i iskustvo i možemo da prosuđujemo  i upoređujemo jedne s drugima , da ih primamo i odbacujemo, delimično  ili u celosti. Tako, nešto od ljudske istine ostane uvek za one koji ih strpljivo slušaju ili čitaju.”

“Prokleta avlija”

Ivo Andrić

Pazi, ovako, da na trenutak,  ostavimo po strani  anonimuse i pirate:

Postavi sebi  ovakvo pitanje:

Otkrićem ,

o postojanju još  nekoga na ovoj  planeti ko može da se svrsta u ljudski rod, koji izgleda potpuno isto  kao mi; o postojanju drugih svetova,  zajednica nalik našim;

drugih društava nalik ili različito ustrojenih od našeg , o postojanju drugačijih kultura od naše, ali sa neverovatno puno  dodirnih tačaka,  da na kraju shvatimo da svi i mi ovde i oni neki tamo negde , imamo iste problem, strahove, iste želje, koje težimo da pobedimo ili da ostvarimo i da se jedino razlikujemo po boji kože,

da li smo tim otkrićem ili saznanjem obogaćeni  ili hendikepirani, u svakom smislu ?

Ako odgovoriš na to pitanje  ( samom sebi) onako kako ja mislim da ćeš odgiovoriti , onda se nadovezuje sledeće:

( ako odgovoriš drugačije  onda ne obraćaj pažnju na ovo što ću napisati, svako ima pravo na svoj stav ,

a i to je , sloboda na mišljenje, stav pojedinca,

neki  će reći rezultat, a neki će reći posledica  “osvajanja slobode”  )

Da li si čitao ili čuo da je do  sada postojala mogućnost  ovolikog povezivanja ljudi iz različitih krajeva ove naše planete?

Da li treba  da podsetim  na istorijske zapise o istraživanjima “ novih svetova, upoznavnja sa novim kulturama , šta nam je to donosilo vremenom , a  sa  koliko problema se suočavalo ljudsko društvo ( na svakom stepenu razvoja tokom evolucije) ( pričam o razvoju svesti i razumevanju i prihvatanju drugačijih ali istih kao mi ?

Pričamo o nečemu, što treba da predstavlja  napredak u evoluciji,   a trenutno najbolje sredstvo za to  nam je ovaj fenomen “ internet” ; pričamo o  ogromnim mogućnostima povezivanja ljudi,

Pričamo o efektu leptira, zar ne?

Zbog toga se ovo zove “široka  akcija”  ljudi  za koju ne postoje granice ( međudržavne, pasoši) , sad tu postoje mnoge stvari koje su lokalnog karaktera ali koje su izuzetno značajne za neku lokalnu zajednicu, a shodno tome da smo svi uvezani o tome se čuje i na drugoj strani sveta.

To nam u neku ruku olakšava,  da upoznajući se sa  nekim dešavanjima u nekom društvu  vidimo posledice takvih delovanja i prepoznajemo takve stvari u nastajanu i ne dozvoljavamo da nam se slične dogode.

Zbog te povezane različitosti, ne postoji konkretna ideja, ideja je sloboda, univerzalna pravda i pravo svkog pojedinca na život , ma koliko to zvučalo hipotetički,  imaginarno ili romantičarski.

A pominjanje reči  “ideologija”  u ovom kontekstu vidim kao negativnu funkciju .

Pretpostavljali smo da će biti teško, ( ustvari tačnije je reći, pričali su nam da će biti teško,) ali smo verovali, da se neće ponoviti ona katastrofa koju smo, mnogi i nisu, preživeli.

Čitajući time line zaključujem da su se mnoge promene dogodile, iako ne mogu da se složim sa konstatacijom

napredovanja Srbije u promenama i modernizaciji.

Naime složio bih se sa ovim, kada ne bih obraćao pažnju na ono što sam osetio i na ljude oko sebe.

U nekom tekstu sam pročitao o mogućem razmišljanju da se osvrnemo na neki prethodni period, znači da uporedimo. U tom smislu smo se jako UDALJILI od feudalne tvorevine. To svakako, ali moram da pitam : u kom pravcu?

Jer pravac kojim se krećemo mi se ne dopada.

Kada smo trebali da krenemo  ovim autobusom, pu t pred nama je izgledao težak, nesavladiv, prepun rupa,  makadm je za njega autoban, blato do kolena, ma čuda božija, teško za proći, a govorili su nam:

brže, ćemo stići, to je ono ispravno i jedino rešenje u ovom trenutku,  treba nam podrška i strpljenje I stići ćemo zajedno ovim autobusom, i  da li smo i poverovali.

Gume su stare, ne valjaju, probušene, zakrpićemo dok ne kupimo nove, da ne vozimo na bandašima, , promenićemo, i  poverovali  smo i nastavili dalje,

stakla su mutna, ne valjaju, ali promenićemo pa neće duvati sa svih strana i poverovali smo  i nastavili dalje, brisači su stari, ne brišu ništa ostaje blato, ali promenićemo i očistiće bolje, samo nam treba podrškai strpljenje ,a to nije mnogo u odnosu na ono što nam je oteto i poverovali smo,  odrekli se i nastavili dalje.

neki su negodovali ali nastavljali i dalje, vremenom su mnogi počeli da otpadaju, rekoše žrtve nisu uzaludne, treba da verujemoiI poverovali smo i nastavljali dalje.

Danas posle toliko pređenih milja,  put i pravac kojim idemo mi se ne dopada :

pitam se šta je razlog:

Da nije možda  što smo vukli taj autobus, u kome su neki sedeli?

Advertisements
This entry was posted in nedovrše misli and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s