Bliski susret s trećom vrstom

Vratih se, pre izvesnog vremena iz “moje divljine”, lepo bre bilo, opusti se čovek,  kako kaže Drago Mlinarec

“pjevajući pjesme sa planine,

pjevam za tebe

pjevam za sebe saaad”

iskulira onako fino,

i vidim neke promene se izdešavale, ne spektakularne, ali  sasvim drugačiji utisak dobijete kada odsustvujete jedno vreme sa nekog mesta.

Gledam ove slike sa Marsa, što je napravio kako piše blic, Kjuriositi 5 i sve nešto ne mogu da se otmem utisku, da   ovi iz Nase opet muvaju čovečanstvo, zezajući se po nekim pustinjama Nevade. Jednostavno mi se ne uklapa da je tehnologija toliko napredovala pa da može ovako nešto da se napravi, naspram mnogih banalnih stvari koje se ne rešavaju,  sveobuhvatno na planeti.  Da ne nabrajam ima ih toliko mnogo.  Gomila gluposti koja ljudima otežava život , a mogla bi biti rešena. Misliiim, analiziranje zanimljivih stena i kamenja po  Marsu_?!

Ne kažem da ne treba, ali ima valjda još nekih važnih stvari. Ali dobro, može im se da zezaju narod pa to ti je. Znam da ni Ameri nisu operisani od budalaština, ali zbog njihove budalaštine svi ispaštamo neko pre neko kasnije. Takva nam priroda ljudska, jači ker jbe.

Nego, gledam nešto, nije mi sasvim jasan ovaj urlik mode, što se valja po pločnicima naših ulica! Možda sam  démodé, nemam pojma , ali ovo baš i ne kapiram.

Svratim  juče po cigarete u trafiku ( jbo ih onaj zakon što su doneli u Australiji!!) i vidim neke novine “Ceca specijal”. cena 500 dindži. Prenerazio sam se, “ko li kupuje ovako nešto?”

Znam da ima budala, ali baš toliko. Pitam  :”Pa jel kupuje neko ovo?” Kaže ne da kupuju, nego ide k`o alva. Ja u čudu!

Mislim, sve može da se proda kapiram,  svaka roba ima svog kupca, ali 500 dinara je  baš mnogo, a za ovako nešto … mislim ne što je u pitanju deva No2 u srbalja ( zna se koja je deva No1 gologuza Karlita, naravno ).  nego da ne tupim dalje ( moje poštovanje i izvinjenje Kamilama prim.prev. tre. za poistovećivanje).

I odem sa tim nekim utiskom  o velikom dometu  Springfildizacije u srbalja. Doduše i šta se čudim, i ona sponzorušica se uvalila u Skupštinu kao poslanica, a i Čeda bio na hodočašću  Guči!

Mislim, nije što je čovek bio tamo, neka ode, što se toga tiče i ja sam bio u Dragačevu  i pamtim to selo kao i svako ordinarno selo u Srbiji u kome se  organizuje vašar , ovo sam zapamtio  u ono soc vreme, kad su ljudi dolazili na kamionima, okićeni zastavama sa petokrakom ili onim “češkim busovima” kao iz filma ko to tamo peva, okićeni parolama zastavama itd. Sećam se da sam se užasavao te gungule, pečenih jaganjaca, prasića, volova, trubača i čuda, ali to je bio moj osećaj, a kako sam se našao tamo to je neka duuga priča). Ne, ne  zameram čoveku, znači, što je bio tamo sa sve suprugom i članovima  okružnih mu političkih odbora, nego što je i podvriskivao uz trumpete a sve uz koreografiju i prisustvo onakvih likova sa četničkim znamenjima! Čeda liberal! Neke stvari jednostavno ne mogu da idu jedne s drugima. A tek onaj Vulin komunista sa brojanicom!!! Uffff!

Šta onda očekivati od ostatka puča nego da sledi isti model. Naravno, kako bi drugačije.

Jedino…

“Hej, žao mi konja…”

Na kraju krajeva, šta me se smatra, neka kupuje ko hoće ( ima).

Šetam predveče, lepo, toplo, ne preterano, gledam onako usput, pa mi lepo puca pogled na horizont ( parim oči za dušu, što bi se reklo), pa je tu  i mnogo lepog sveta, lepih žena, lahko odevenih, pa ti sve milina dođe od lepote. Kad… ne lezi vraže.

Sednem u jednu bašticu, pijuckam kaficu i kratko hladno piće, ( uz limunadu, to je dobar, oproban recept, deluje 🙂 i posmatram, analiziram, normano, da oteram turobne misli koje prete da me obuzmu,  Jer,  šta:

Da razmišljam o politici?

Odmah se iznerviram, pre svega što je napravljena situacija, kao sasvim normalna, prirodna,  da nam gomila parazita diktira tempo života, da se rašire kao epidemija, da se prime ovde kao najgrđi korov

( a da ne grešim? možda je bilo plodno tlo, samo je bilo potrebno malo đubriva a toga izgleda ne manjka),

kako onih par matorih i zadriglih prdonja, graditelja, neimara kaldrma  11, 12 , 13. 15….20, što se glože  oko kafanske pevaljke, tako i onih ekonomskih experata –  što sadašnjih, što pređašnjih koji nas opleviše do kostiju ( ko je rek`o Mlađani? i ne samo on, ) a tako i od….

Evo,  neki najavljuju autonomistični

( ili čki – nisam najbolje razumeo, a čini se da ni oni sami ne znaju , šta hoće da kažu;  ustvari, oni vrlo dobro znaju zašto to rade, ne zbog mene,  sigurno i to mi je sasvim jasno ), ali nikako mi se  ne dopada ono što se valja iza toga i kao da me obuzima neka slutnja,  polako počinje da mi se okreće želudac. Čitam i ovaj članak u politici,

Politika: autonomističn(k) i front

i ne mogu da se otmem utisku koliko su nam ovi politički analitičari analfabete, da ne vide dalje od nosa, fantastično ( malo ko je od njih ( ako iko) imao dobru analizu političkih kretanja i oko svih izbornih rezultata i oko koalicija i preleta, i čega već ne.

Imaju pregled igre kao pokojni Filip Višnjić  jbt, ono pitaju ih kao “experte”  ( ih što volim ovaj izraz “experti”, strašno), da  nešto, šatro,pametno da kažu , a oni tako duvaju da to nije normalno. I to ne bi bilo ništa značajno, takvih nikad nije manjkalo i  neka lupetaju bar se lepo otvaraju pa znamo s kim imamo posla i kažem da to ne bi bilo problematično da ne zbunjuju ovaj ionako zblanuti narod pa tumara k`o kokoška bez glave,

( posebno mi je onaj lik Marko Blagojević  na piku, doduše on se do sada nije oglašavao po ovom pitanju “ nisu ga nigde citirali”

“inetektualac da budem, u novine  da me citiraju!!”

kad ga čujem dobijem blage plikove, toliko mi ide na žifac, ); dakle, zaključujem, p.analitičari su nam katastrofalni.  Doduše kakva nam je politika, ne mogu ni oni da budu drugačiji. Ali opet kad pomislim posle sve ove priče možda tu ima i nešto drugo, da oni i treba tako da pričaju, ko zna svašta tu ima. Videće se već.

Znači o politici ne. Definitivno, NE.

Da mislim o sistemu koji je uspostavljen i kojim nas driluju? Uz mnoštvo “simpa torturalnih zakona”?

O tome kako treba, na primer, da kupim pet novih zimskih guma za auto, jer šara sa ovih koje sam kupio pre dve godine neće biti dovoljno duboka , po slobodnoj proceni nekog pandura?

A i di ću sa tih pet starih guma? Da ih kačim na luster ili jelku za novaka?

Misllim, jbo ih zakon o saobraćaju, kad sve više ljudi gine da ovim našim kaldrmama. Šta je to dobro što je doneo?

Valda zakon treba da služi da se nešto uredi i bude od koristi za dalji život.  Kakve ću imati konkretne koristi od novih guma zimskih, na primer? Po ovim našim kaldrmama nikakve. Još malo pa će moći da se vozi samo na bandašima ili u taljigama, ne samo zbog rupa ili kolotraga ili nedovoljno obeleženih mesta , što znakova, što putokaza, nego toliko nam je asflat kvalitetan. Uskoro ćemo, čini mi se tabanići fijakerom, kako je krenulo. A i bolje, zdravije je.

O sistemu? Stiglo mi , ovih dana pozdravno pismo da s am dobitnik one divne nagradne igre

“ otimačina i jbačina po jedanačini“ platite porez, osvetlajte obraz, tapšaćemo  vas po ramenu”.

Nagradne, normalno.

Zašto nagradne? Zato jer  oni koji plate porez, nagrađuju se da plate sledeći još veći nego ranije i još dodatno, a oni koji ne plate njima se, refundira, odlaže, na nekoliko godina, nema kamata, nema penala, nema ništa, sve se  oprašta, te nema odakle da se naplati, propala firma, ili preduzeće ili… i pojeo vuk magarca. Ima budala koje plaćaju. Saučestvuju u nagradnoj igri koja se usput  zove i”sjebi bližeg svog”). Šta ono bi sa obavezama?

A usput ko će da nadoknadi onu taksu na zajebanciju od prošle godine, kada su razrezani porezi, koji su već plaćeni, ali neko nije evidentirao ili zaveo gde treba pa je došlo do maltretiranja od strane birokratije i ostalih aždaja?

I za neverovati, porez na oružje  je skoro kao i porez na nekretnine! Fantazija! Po komadu, mallllko je manje je od sume koja se otima za nekretnu, po ukupnom skoru, za arsenal koji posedujem, treba da platim više nego za nekretnine! Neverovatno! Pa to nikada nije bilo, nije normalno. Sve nešto mislim, kad već nema koristi od ovolikog naoružanja, da li ga uništiti, prodati ili …? Razne varijante su u opticaju.

Varijante

Eto kakve me  misli sve obuzimaju, nije to dobro po zdravlje.

A možda, kad već pomenuh,  bi moglo o zdravstvu nešto?

Može samo pritisak da mi skoći pa da se šlogiram, ako počnem da mislim o tome, a lekova imaa i to sve na recepis.

Evo ga jedan primer od pre nekog vremena, “… priča mi prijatelj sve iz prve ruke”: Brufen sirup, za klince, dobije se recepis, a nema u apotekama, nema ga na tržištu. Ali ga ima ispod tezge, i to po ceni od 2000 dinara ( dve hiljade !!!) ( Kao u dobra stara vremena , ona od kraja prošlog veka, da čovek popizdi, ustvari to je bilo pre par nedelja ne znam da li je situacija sada drugačija)

Ili o školstvu ? Čitam nešto o upisu srednjoškolaca na faks ( ko bude dospeo) trebaće da se polaže matura. Opšta , tako su je krstili. Kakva je tu tek papazjanija napravljena , to nije normalno.

Novi način upisa na faks

Čovek se naježi kad ovo pročita. Ne znam ko smišlja ovako nešto, odnosno obesmišljava samu svrhu obrazovanja.

Kad Miki kaže da se boji

Znači ni o sistemu, ne. Definitivno NE.

Posebno ne, kada je ovako lep dan, vedar, Sunce, blagi vetrić na Dunavu, u prošaranoj ladovini sa hladnim pićencetom, ma … MIlina.

A i šta bi dokon čovek radio nego “gledam ono što duša traži..” što kaže Bora). I da se vratim  na početak, ustvari na ono o čemu sam hteo da pišem.  Kažem možda sam démodé , moguće, da me pregazilo vreme.

Elem, sedim ja tako u baštici, pijuckam kaficu i kratko hladno piće, ( uz limunadu , to je dobar, oproban recept, deluje : ovo ponavljam, dopada mi se – viskić i limunada, dobra kombinacija, odvojeno naravno) i posmatram, analiziram, normalno, dovršavam neko treće – četvrto ( ovo tek da naglasim da sam tu zaseo već izvesno vreme, ne zbog cuge, nego zbog lepog pejzaža) uglavnom, sedim ja tako kad nailaze neke damice, nameštene sam tako… gledam kako lepe nožice nose ta lepa telašca, kratke suknjice, topple pantalonice, vruće, više otkrivaju nego što sakrivaju ( bar se  iz izloženog da naslutiti gde bi koji azimuth mogao da se , jel pronađe, majičice, ma sve onako lepota, šta reći, kad na nogama : ČIZMACI!

Gledam i ne verujem. Rekoh zbog cuge, udarila toplota, na ovih 30-tak stepeni. Otpijem limunadu , dobar gutljaj, hladna, kisela ( eto zašto sam naglasio ono o limunadi, odlično pasuje) računam, da se malo povratim, kad ono opet , pogledam, na nogama imaju. ČIZME!

I to ne bilo koje, nego one kožne, jedna do, druga  iznad kolena, treća isto tako i još nosi na sebi neki komplet jednodelni beli na tačke, leopard fazon uz vruće pantalonice. Ta je bila plavuša i po kosi!

Podignem pogled da vidim ta lica: ratničke boje na faci, jedno kilo pudera, uz neizbežni “pačiji kljun” silikonska usta,  preplanule kao da su iz afrike direkto torpedovane ovamo, frizure i nastup, koketiranje, dekoltei, ispalo im pola, ala “srpska majka – diva” k`o jaje jajetu.

Dođu do stola gde sam sedeo i pitaju da li je slobodno, bilo sve popunjeno i tu pogledam, i  prasnem u smeh, zagrcnem se, umal` se ne udavih.

Jednostavo nisam mogao da se iskontrolišem.  JBT, mene blam! Nemam običaj da zagledam nešto, komentarišem gestikuliram, pogledam, ako mi se nešto ne dopada, okrenem glavu, ali ovo nisam mogao.  Jednostavno mi došlo.  Ne skidam oči sa njih.

Ispolivam se onom limunadom, k`o svinja,, ma bruka. Šta da kažem.  Ustanem  i nekako se priberem, naravno “izvolite, i počnem da vadim fleke, kao

“oprostite, zasmejao me neki ludak na biciklu, zamalo da padne u Dunav,”

klimnem glavom negde tamo levo  i one pogledaju ( naravno nema tamo nikoga na bajsu, ali nekako se tu izvučem) sednu  one, poruče piće  i sve nekako  ide .

Narukvice po rukama do lakata, vidim jedna ima tattoo, neki leptirć  ili cveće ili srce, nisam baš zapazio, malo iznad dupenceta , mislliim dupence je u redu, vidi se da se radilo na tome ( i odmah pomislim da nije JNA ono što je bilo popularno ranije, pa opet usmeh)  misliiim ( jbt sam sam sebe zasmejavao, odlepio sam čini mi se).

ali kako pogledam u njihove noge, osmeh mi ne silazi sa lica. (Onaj osećaj kad hoćete, a ne možete da kontrolišete smeh, strašno, odavno tako nešto nisam osetio).

Htedoh da pitam : Da li je vama hladno? A šta ćete nositi na zimu? Da niste možda došle ili idete na jahanje?

Ali uzdržim se i nekako, reč po reč, mislim hteo sam da ne slušam, ali ne mogu tu su pored mene, a i trude se iz petnih žila da čujem o čemu pričaju i tu čujem između ostalog kako je Cecin concert u guči bio suuuper, Suuuper, kuuuuulll, njaaaooo i sve tako, tako da mi se onaj osmeh s početka polako pretvarao u grimasu.  Samo su mi pokvarile idilu. Pokupim prnje i pobegnem glavom bez obzira. Preneražen.

Gledam malopre nekog tipa holandez mislim, odneo narandžasti klavir na Kineski zid i svira. Nije dovoljno što je klavir narandžast nego  ga je još odneo na kineski zid, kaže da ga zid inspiriše da stvara muziku i tu održao performans. Kaže da je svirao i na Alpima a hoće i pored piramida. Mislim nešto, kakvih sve budala ima, šta se onda čudim ovima sa ČIZMAMA . Sred leta. Sasvim normalno.

Ne vredi, koliko god pokušavao ne mogu da svarim neke stvari. Možda bi bolje bilo da se nisam ni vratio iz moje divljine. Doduše i “čobanice”  su retke ili su se promenile.

Jbg užas promiskuiteta

A možda sam i démodé,  možda me pregazilo vreme ne znam.

Advertisements
This entry was posted in nedovrše misli and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s