Iz babinog budžaka

Naši stari su predviđali vreme  na osnovu mnogih stvari,
recimo kada kaže neko “seva me ukrsti”,
obavezno će pasti kiša. Ili ako neko ima reumu, pa ga boli rame ili kada bole noge, čukljevi, zuji u ušima i tako dalje.

Na primer mravi, kada mravi kupe svoja jaja i penju se na drvo, to znači da će biti kiše.

Pa recimo žabe do hrane skaču i  metar u vis kako bi uhvatile insekte. Pred kišu, insekti se sklanjaju i uvlače ispod grmlja, biljaka, ulaze u kuće, Žabe bez svog glavnog izvora hrane, krekeću i beže  u bare.

Žabe gatalinke se još stavljaju u staklene posude sa malim stepenicama. Ako se  žaba penje uz stepenice, vreme će, biti lepo. Ako, žaba ćuti i sedi na dnu posude – biće kiše.

Poznati prognozeri vremena  su i pauci. Oni ostavljaju svoje mreže kad nailazi kišno vreme i čekaju dalji razvoj na zaštićenom mestu.

Mačke pred  oluju  postaju nervozne, ne jedu i ne spavaju,
a jeleni i srne skaču i oglašavaju se.
Ptice pevačice prestaju da pevaju, a ose i pčele postaju nasrtljive. ( ovo kažu lovci)
Znakova ima još i osim ponašanja  životinja, ptica buba insekata, na primer po Suncu.
Ako je zalazak sunca lep biće lepo vreme.
Ako je ružan, normalno biće loše.
Ako je Sunce crveno pri izlasku , biće vetra.i tako.

Kod nas ovde, znamo da će biti kiše kad se namrči iz “babinog budžaka.” To vam je kad pogledate negde u pravcu Bačke Palanke, To još nikad nije omanulo.

Kažu i kad muve počnu da ujedaju, biće kiše.
Komarci, muve, leptiri,  “smrdibube” one zelene  ostali insekti, ptice i neke životinje osećaju povećanje vlažnosti u vazduhu,

pa  tako, po logici stvari ( i naučnim objašnjenjima)  povećanje vlažnosti vazduha tera insekte da se spuštaju sa većih visina. Krila im otežaju i ne mogu da lete, pa se spuštaju nisko, uvlače se u grmlje ili  kuće.

Laste, koje se njima  hrane, normalno, lete nisko.
Odatle i  ona najpoznatija narodna prognoza: “Kada laste nisko lete , biće kiše!”,

Međutim pošto u ovim našim krajevima već odavno ne dolaze  laste ili  retko, prognoza se proširila na sve ostale ptice. Normalno, u nedostatku pravih prognozera nalazimo zamenu.

Kažu da ove prognoze se ostvaruju zasigurno, iako nekad i omanu.

Tako, jednom prilikom, bilo neko slično toplo sušno leto, rekli meteorolizi da će biti kiša.
Prijatelj nosio dete na krštenje. Na Čenej. To je malo dalje od grada, nekih dvadesetak kilometara. Tu će biti organizovan i svečani ručak, nešto na ražnju šta li, malo muzika, tamburaši i tako.  Pozvao me da dođem i naravno takav poziv se ne odbija kada je prijatelj u pitanju, a i znamo se dugo.

Kažem mu za prognozu, ali ne brine, kaže sve je organizovano, a ako bude kiše otići će se u  obližnju kafanicu, ima i lepa bašta i tako.

Tu je bila i njegova mnogobrojna familija, žene, deca i tako.

Idemo kolima i kaže deda, njegov otac, da parkiramo malo dalje, da prošetamo, pošto je čovek živeo davno  na Čeneju, a nije  bio odavno, pa da ga mine želja.

A  inače je pobožan čovek, a poznat kao neko ko za svaku priliku ima i neku poslovicu, umotvorinu, ubacuje obavezno u razgovor kao poentu,

onako dobričina, al ` voli da filosofira, malo češće udavi kao piton, a što voli da mudruje i prča, i u sve se razume, naravno.
Eeee to su priče a koje redovno počinju pa  skoro od velikog praska ili dolaska sa Karpata, postanka vrste i tako dalje.
I sve ima svoju predistoriju, pouku poruku, ali slušamo iz poštovanja, (meni je bar simpatično) a voli i da popije pa mu je jedna od udarnih ,

Ludi boj biju, mudri vino piju.
Ako pijemo kao stoka – biće dosta, ako pijemo kao ljudi – biće malo.

Nesta vina – nesta razgovora,

Kad stari pas laje, treba videti šta je.

Nije svako čovek koji gaće nosi.
Bolje biti pevac jedan dan nego mesec dana kokoš.

I tako, u tom stilu još mnogo, ne može se nabrojati.

Mogao bi čovek prema njemu  da napravi nekoliko tomova poslovica i narodnih izreka i priča.  Što voli da priča, čudo jedno.

Uglavnom parkiramo mi jedno, ne baš kilometer, ali tako otprilike, od crkve, tu dođe i popa , neki mlađi, i  krenemo peške polako.

Idemo nekim zemljanim putem okolnim  jedan deo, voda nas okolo,

On gleda okolo, ajoš malo podnapit, zastajkuje pokazuje objašnjava gde je šta bilo, šta je gde radio, ko je šta,  i tako, pravi putopis,

“ma to je skoro kao žitije, našalio se popa ( dal se zazao ili ne, ne znam).

Odužila se ta naša šetnja, nismo prešli ni četvrt  puta.

A bilo onako sparno, toplo, mi se udesili svi ( kako i dolikuje za tu priliku) kao da idemo kod doctora),

polako već počeli da se topimo, znojimo od toplote, lepi se ona odeća na nama, još neki vetar počne da duva da nas rashladi, kad `oćeš ono vruć vetar,
a namrčilo se  od babinog budžaka,  sam` tako.

Vidim ne miriše na dobro, preti da nas zalije. Kažem ja drugaru da mi požurimo čoveče, dok ne padne kiša ili da se vratimo do kola pa da parkiramo do crkve.

”Hajde ćale”, kaže drugar,” da stignemo do crkve da obavimo ovo, pa posle kad sednemo kući ispričaćeš nam, nema ni prota vremena, verovatno,” pa sve očima na popu, kad će popa
“Neka, neka, ne žurimo se, lep dan i baš je zanimljivo, volim da čujem kako pričaju stariji i mudri ljudi a i kako kaže vaš otac, izleda da neće biti kiše?”.
I jaoooo, propadosmo načisto.

Čuje to deda,  stane u jednom momentu i značajno pogleda, prvo u nas, pa u nebo i pokaže rukom. Mi gledamo, a on onako trijumfalno:
“Eno vidi i ptice lete visoko , nema ništa od kiše.”

Gledamo, nema `tica, ono jedva neke dve vrane ili čavke, neke ptičurine, šta li su, proleteše negde dal su nisko ili visoko, otkud znam.

Svi ćutimo,  a popa za nezgodu još pita otprilike: vi ste izgleda čovek sa puno životnog iskustva, razumete se i u to da li će biti kiša ili ne? ( auuu pomislim, sad smo ga naderali).

Tu deda dobije krila pa nastavi sa besedama, okrene se on i počne da priča” eeee znao sam ti ja nekada moj proto … I počne priča uglavnom u stilu onoga što sam unapred opisao)

Deda nikako da završi, mi stojimo na ledini, ko neke lude, znojavi, prašina počela da se lepi, ženama se šminka razmazuje, deca trče okolo, divljaju, ma katastrofa.
Sve je ličilo kao da je režirao Felini. Gledam svi prevrću očima, već smišljam taktiku da se nekako odvojimo i izbegnemo torturu,bar sa decom I ženama, kad, odjednom,
to ni danas ne mogu da objasnim, stojimo mi kao na sred puta, ledine, kad  bez najave ( onako prvo par kapi, kao uvod, ma ništa),

izlije se kiša , kao da je neko prosuo lonac po nama.

Pljušti k`o iz kabla, nemilosrdno, kapi ogromne, opšta panika, cika, deca vrište, žene viču i vuku decu, neki potrčali prema crkvi, neki prema kolima, opšti metež.
Popa zadig` mantiju pa štrafta ka crkvi.

Odjednom se napravi blato na onom putu, upadaju ženske štikle, žene ciče, drugar drži dete, ne zna gde će pa i on potrči prema crkvi.
I  deda, krene, pa padne u blato, ja ga podignem nekako, uhvati me ispod ruke i mi polako klaj klaj, po onoj kišetini, dogegamo do crkve.

Deda otpija gutljaj iz flaše, otpijam i ja,  pomirio se već sa svim ovim što se desilo, mokar do gole kože, pa ajde bar i iznutra da se okvasim, a deda će onako značajno

“Gospod uvek  imao neke planove, zato se ovo i desilo ovako, a i kiša je blagotvorna od Gospoda.”
Gledam ja dedu, htedoh da mu kažem, svašta mi bilo na pameti, ali odustanem.
Odlično, rekoh, bar smo se rashladili,
kad će deda, značajno:
“Eto vidiš! Nikad ne sumnjaj u dobre namere gospoda.”

Unutra, ne mož` opisati u kakvom su stanju bili ljudi, opsadno stanje, mokri, isprskani blatnjavi, žene ljute, razmazane ratničke boje po licu.,deca kukaju, katastrofa.
Popa presvukao mantiju, obukao neku svečanu i onako proročki:

“ Eto i gospod nas je pogledao, pa nam je dao kišu za ovu žednu zemlju”.  A meni došlo smešno pa dobacim onako :
Pa i  nije tako loše, odjedared dvared,sad kad smo se svi fino okupali, a jel` se to sad računa da smo svi kršteni, onako pala sveta voda sa neba?”

Ne znam zašto, ali čini mi se da mu se izgleda nije mu dopalo ono što sam izjavio.Uglavnom nastavi se sa ceremonijom i  nastavak je bio mnogo, mnogo podnošljiviji  za izdržati.
Uglavnom šta sam hteo, birati između  čukljeva i žiganjs u krstima, ili se  osloniti se na meteorologe, pitanje je sad?

Evo kod mene zaduvalo, rashladilo sad  dal` će kiša ili ne , ovi su najavili da oće, ai mene nešto žiga u ramenu i levom čuklju. BIće da sve ukazuje na promenu

Advertisements
This entry was posted in balkan and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s