“after hours…

Najdraža…


sudbina se s nama okrutno poigrala
kad nije dozvolila da se ranije sretnemo

taj način na koji njišeš bokovima
ne izlazi mi više iz glave

zasipam te poljupcima u mašti

zamišljam tvoje grudi
na kojima svake noći zaspim

tvoje vrelo telo
sjedinjeno s mojim

te tvoje usne
s kojih kaplje najlepši afrodizijak
i zavidim tvom mužu
jer ima ono što ja nemam
što tako žarko želim

Ljubavi…

uživam u svakoj tvojoj reči
u svakom dodiru i poljupcu

ma koliko bili fiktivni
za mene su bolno stvarni …

ti si moja daleka radost
sreća za kojom čeznem

i tuga…

na tebe čekam sve ove godine
i sad kad

si došla
bojim se da te ne izgubim
budi moja
u svakoj mojoj misli
budi kraj mene
oseti me
zamisli me
ili …zamisli makar ovo:

ti i ja
na pustom ostrvu

sami i sretni
zagrljeni i razmaženi
dočekujemo svitanja boje purpura

svitanja…

koja od naše razuzdane strasti podrhtavaju

ljubim te peščanim žalom pod nama
ljubim te vrhovima modrih talasa
koji su nas pokrili kao ćilim
ljubim te palmama i kokosom
i moja želja za tobom

besna i luda
iz tebe izvire
i iz vulkana strasti gasi se u tebi

obećaj mi tu noć
učini…

da nikad više na drugu ne pomislim
da stihovi mi kao ptice zalepršaju u tvoja jutra
kao bujica jesenjih kiša da se sliju u

Tebe…
i da u noći punog meseca
čiji krik tako prodorno seče daljinu

nikada, nikada više
tužan i prazan

za tobom
ne osvanem…

“nepoznat autor”

Advertisements
This entry was posted in misli and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s