Nesvršeno budženje!)

(osmuđena goropad … svečanih belih košulja, sa  kopčanjem na leđa!)

Čitam malopre ovu vest  i interesantan mi je ovaj opis jednog od svedoka događaja

Demolirana teretana na Banjici

“Mahali su noževima i palicama, lomili sve što im je došlo pod ruku uz gnusne psovke. Marš u Francusku, pobićemo vas, vikao je jedan od trojice napadača dok su ostali uništavali opremu, elektronske trake, televizore i stakla. Ljudi su ležali na podu i niko nije smeo da se pomeri. Bilo je užasno”, kaže on.

MUP je ranije danas saopštio da u incidentu na Banjici niko nije povređen, kao i da nepoznata lica nisu ništa uzela, niti tražila. “

Nekoliko stvari:

Ne treba biti previše pametan, pa zaključiti da je u pitanju klasična nameštaljka da se opravda odluka o zabrani  parade 5. Oktobra.  Znači prilično providno odrađeno.

Pošto su ustanovili da su napravili veliku glupost zabranom šetnje homoseksualcima, i videvši reakcije iz EU, trebalo je pod hitno nešto preduzeti da se opravda odluka o zabrani koja je potpuno u raskoraku sa upljuvavanjem visokih dužnosnika ove države, prosto se utrkuju koji će dati što nakićeniju izjavu za javnost ( naravno upućenu eu ) o poštovanju ljudskih prava, o borbi protiv huligana, kriminala itd, itd.

Preduzimanjem ove akcije,  dobija se s jedne strane ono klasično opravdanje ( koje niko od preko ne može da ospori ) za sve ono što je navedeno kao razlog za zabranu.

“… pomenuti zakon predviđa zabranu održavanja javnog skupa radi, kako se navodi, ometanja javnog saobraćaja, u grožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine.

“Dačić je ponovio da prema bezbednosnim procenama, ne samo policije, već i drugih bezbednosnih struktura, postoji veliki rizik da na tim skupovima dođe do narušavanja javnog reda i mira, napada na strane ambasade, uništavanja imovine.

Blic:

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/280218/Zabranjeni-svi-skupovi-za-vikend-kao-i-Parada-ponosa

Znači  odluka je pokrivena zakonom ove države. Tačka.

I niko,  posebno od stranih političara ne može da dovodi u pitanje odluke koje su donešene u svrhu poštovanja zakona. Može da im bude žao što je do toga došlo i ništa više od toga.

A na kraju krajeva i pomenuta EU je tražila usklađivanje zakona ove države sa zakonima koji važe u EU i koji treba da se poštuju,  a to je prethodna  Vlada, Skupština ove zemlje radila i uradila, a ova samo nastavlja.

I to je to.

Tako kaže zakon, ovi samo primenjuju zakon i gotovo. Opravdanje par exelans.

S druge strane mogu da pokažu prstom: ” Eto vidite o tome smo vam govorili”.

Još kada se tome doda i naslov pre toga :

Mup :Otac lezbijke pretio da če razneti bombom ćerku i sebe na gej paradi

šef pandura i Premijer ove države može da kaže da je zabrana pobeda a ne poraz. Normalno, logično.

Da li možemo da očekujemo još nešto slično? Vrlo izvesno, možda već u petak, na utakmici protiv Belgije.
Sve bi to bilo razumljivo da ne postoji mnogo stvari koje se valjaju iza brda.

Ne u vidu one klasičnepriče, koja se ponavlja i na koje navode prve  ( i sve ) reakcije mnogih na ovakvu odluku  Vlade

( jer ako je Ministar pandura Premijer ove države, a MUP izda saopštenje kakvo je izdao, šta je to nego odluka Vlade? Naravno).
Dakle, reakcije da je Vlada popustila pod pretnjom huligana.

Ne kažem da nema osnova da se tako misli, naprotiv.

Ipak, ja to gledam malo drugačije i to je ono za šta mislim da je problem,  danas  ( ali nije od danas i nije nešto novo ) .

A taj problem se ogleda, tj.  opisao bih ga ovako:
Naivno razmišljanje ili verovanje da će ( ( (onaj ili oni, koji imaju tu mogućnost, a zna se ko može da bude u toj poziciji ) održati na uzdi ili pod kontrolim paralelnu ( kriminogenu) silu koja se upotrebljava po potrebi. I nahođenju.

Takva naivnost je svojstvena svim vlastodršcima, posebno u ovakvim sistemima vladavine () i posledica je  ogromnog samopouzdanja koje dobija izabrani vlastodržac , nošen na krilima “narodne većinske volje.”

I tu je problem jer to je povezano sa egom, sa pogrešnom slikom o sudbinskoj  neophodnosti čoveka odsudnog trenutka ( otprilike Ja najveći, Ja Klaudije),    koji dolazi na vlast na taj način i s onim pogrešnim zaključkom “ Mene ljudi vole”.

Totalna glupost ili promašaj.  Naiva dostojna  zlatokose da će ostati nevina u postelji sa tri  napaljena medveda. Niko te ne voli, somino, osim tvoje porodice, ali to ti nije jasno. Tu si samo da uradiš posao valjano,  ako umeš.

Takvu naivnost je iskazao prvo Milošević, iskoristio je tu silu , a ona  se u međuvremenu otela kontroli i ako je i razmišljao da je stavi pod kontrolu, posle izvesnog vremena,  nije imao snage ( a možda ni volje, ne sporim) i  videlo se kako je sve prošlo.  Završio u bajboku kao poslednja fukara. Sad miriše ljubičicu u lipovom ladu.

Zatim Đinđić, iskoristio je tu silu ( setimo se 5. Oktobra  ) i videlo kako je završio, kada je pokušao da ih stavi pod kontrolu.

Zatim Koštunica, setimo se “patika za Kosovo” i onda odbačen ( doduše njegov kraj u odnosu na prethodnike je kao svršetak iz bajke)), a možda je to samo međukorak, videćemo.

Tadić: jedino što mislim da je Tadić shvatio da ne može da se suprotstavi toj sili, bar ne u sastavu u kom je delovao,  ( sa ljudima oko sebe ) i plivao kako je znao i umeo, a očigledno da nije umeo ili mogao puno.  Mislio je da može sve poput Napoleona, pa je slično  i prošao, videćemo doduše epilog izbora u DS.

Jedino što mi pada na pamet, a što je sasvim sasvim logično, da je poslužio kao trojanski konj, neću da budem maliciozan pa da kažem, svesno.  Prosto, mislim da je  bio  naivan kao crvenkapica , da će to moći da odradi ukoliko se pokaže kao širokogrud i pruži ruku pomirenja nadolazećoj bratiji.

Ne! Samo je poslužio  svrsi i doveo nam ovaj trio fantastikus:

Nikolić/Dačić /Vučić ( odnosno  ili tačnije dvojac)

I ako se pažljivije  pogleda, prati,  sve ukazuje na istu matricu koja se ovde ponavlja godinama tj. odnos DB – zvanične državne sile  i paralelne, kriminalne sile. Pravi seksualni trip, sa elementima s-m.

(  odnos  koji je ovde godinama bio vrlo korektan i produktivan; u vreme  socijalizma je

–          ako baš neko traži neki link, pročitati ranije radove na primer Radmila Bogdanovića -ukoliko postoji na netu- ili  Marka Nicovića, dovoljno je da dobije jasnu sliku-

je ta sila držana na dizginama, obavljala poslove prevashodno napolju, na obostrano zadovoljstvo. Međutim,  od početka raspada  db ex yu  taj odnos je postajao ravnopravan i usled događaja koji se nisu mogli kontrolisati prešao u korist, paralelne sile. Ta paralelna sila se infiltrirala, u rukovodeće structure države  ( pogledati recimo italijansku seriju “Hobotnica” kako to ide).

Setimo se ovde Đinđićeve  izjave

( “Svaka država ima svoju mafiju, a naša mafija je imala svoju državu” ). Tako je i bilo.

Zato nije bilo 6. Oktobara.

Zato je  pokušaj sa akcijom ”sablja” u startu bio osuđen na neuspeh .

Ovaj trojac

Nikolić/Dačić /Vučić ( odnosno  ili tačnije dvojac) je indikativan u još jednom, a to ima veze i sa prethodnom Vladom i to je ono što mene muči.

Naime nije neočekivano da će crkva zauzeti stav oko ovoga ( i oko svega, uostalom).  Zna se već šta misle o pederima i lezbejkama.  To je jasno.

Ružno je do bola, ali jasno i vrlo bezobrazno javno propagirano bezakonje, kršenje Ustava ove zemlje ( da ne citiram članove Ustava o ravnopravnosti svih građana ove zemlje)

Ali može im se i da ih niko ne prozove zbog toga, to mi je još jedan indicator dešavanja koje ću objasniti u nastavku.

Pre svega, problem je  crkva koja izlazi iz anonimnosti, posebno ovih dana, u velikom stilu kao povratak džedaja.

(Da ne opisujem posebno period – vreme ratova 90-tih- kada na  krilima imbecilnog nacio-nalnog ostrašćenja, da napomenem – kod svih naciona u ex yu bez razlike,  izranjanja na površinu  i umesto prave uloge u društvu, uloge zapisničara i čuvara  kulturno-istorijske baštine jednog   naroda, postaje inicijator i stvaralac nimalo kulturnih istorijskih događaja, koje bi trebalo da se sačuvaju i pominju po dobru .

Sa svim elementima koji jasno pokazuju da je na sceni najžešći klerikalizam ove države.

Ne treba vam bolji dokaz:

od himne ove države, do odlaska po blagoslov ili ja to volim da definišem kao pomazanje, novih izabranih vlastodržaca  ( kako predsednika, premijera, tako i ministara, poslanika. Ne svih, da se ogradim,

da ne zaboravim i da su svešteničke penzije već odavno u opticaju, naravno iz budžeta države)).

Problem je i ono što se dešava, a što je pokrenuto još za vreme prethodne vlade, sa donošenjem zakona o rehabilitaciji, rehabilitacijom mnogih koji ne mogu i ne smeju biti rehabilitovani, a kulminiralo je

( ili će, to je vrlo očigledno rehabilitacijom Draže Mihajlovića, pre toga ravnogorskog pokreta četnika)

posebno ukopom kneza Pavla na Oplencu, pre toga njegovom rehabilitacijom.

Ovo ne pišem kao zagovornik, ako već treba da kažem, Obrenovića.

Ko ne zna šta je namesnik Pavle uradio neka pročita na netu, da ne ponavljam. Potpisao pristup Trojnom paktu. Dovoljno.  A sta su Karađorđevići uradili sa ovim narodom tokom svoje vladavine,  dovoljno su Srbi videli i osetili kroz istoriju.

Problem je i što  je ukop ostataka namesnika Pavla izveden uz najviše državničke počasti, uz prisustvo predsednika ove države. Da ne pominjem da je pre toga sanduk sa posmrtnim ostacima, bio izložen u Sabornoj crkvi u Beogradu. Za, na poklonjenje puču.

Strašno šta nam rade!

I tu dolazim do suštine svega onoga o čemu sam gore pisao.

Rehabilitacijom nekoga, a pod izgovorom koji bi trebao da ide  u korist njihove odbrane,

– kako se to utrkuju istoričari, ubalaviše  se od objašnjavanja i pisanja nove istorije-

da su želeli najbolje  narodu  koji su predvodili u datom trenutku, ne može i ne sme da opravda i amnestira od učinjenog zločina ili izdaje , prema narodu čiji je bio vladar ili  je trebao da ga predvodi u borbi za slobodu. To je sa aspekta moralnog, istorijskog državničkogg i vojnog .

Što se tiče ovog današnjeg licemernog stave napisanog u vidu zakona o rehabilitaciji onih, koji su osuđeni na osnovu zločina koji su učinili prema  narodu koji su vodili, trebali da vode  i predvode,   ne bih komentarisao. Osim, kao završni čin ožiljavanja dela sramne, mračne  istorije ovog naroda.

Uz to, ne treba zaboraviti  neprisustvovanje  predstavnika Srbije već ne znam koliko godina za redom, proslavi Dana pobede nad fažizmom.

Sve to me navodi na pomisao, da smo svedoci nakaradnog i, konačno zašto ne reći, perverznog nacionalnog budženja, sa svim znacima  patološkog stanja.

Kao zombie, ili  tačnije rečeno,

“kao produkti noćnih polucija raspomamljenih zilota u osmuđenom mraku vlažnih kelija” ,

Bože me oprosti.  Da sam vernik, prekrstio bih se i tražio pomoć od Svevišnjeg..

Advertisements
This entry was posted in demokratija and tagged . Bookmark the permalink.

One Response to Nesvršeno budženje!)

  1. Pingback: S prefiksom: “srpsko” | bluelonga

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s