S prefiksom: “srpsko”

O gluposti

Pročitao sam  zanimljiv tekst  (  hvala gordanac 🙂 ), ja bih ocenio razmišljanje kao odlično zapažanje, realno, verno .

O gluposti 

Dietrich_Bonhoeffer

Bez obzira što je tekst napisan u uslovima i vremenu,  koje je ( bar sam  donedavno tako mislio) daleko i  nepovratno iza nas

(u vreme  dok je optimizam bio sveprisutan u nekoj prošlosti,  sada se čini, svetlosnim godinama udaljenom vremenu – mislim ovde na razvoj ljudske svesti u samo jednom pravcu i jednim ispravnim zaključkom ili saznanju (spoznaji):

– o nemogućem opstanku ljudske vrste, ljudskih jedinki, bez suživota sa ostalim ljudskim jedinkama,  ( i svim živim bićima, naravno, da ne ulazim sada u” sitna crevca” i puno protivrečnosti koje tu postoje )

bez obzira na sve specifičnosti i različitosti koje ih karakterišu ili da različitosti koje iskazujemo, nisu razlike koje nas razdvajaju, nego mogućnosti, koje treba da  da nas približe jedne drugima;   

 Mnoge stvari i dešavanja su me uverila da je glupost – jedina  (meni poznata ) univerzalna konstanta, koja  ima i osobine  promenljive ( koja izvan skupa značenja, kojim je definisana, ne znači ništa ); tačnije, ima osobinu da se širi, što  može da zvuči kao da je u pitanju paradox, odnosno naizgled apsurdno, ali ipak istinito.

Imamo odlično objašnjenja koje je dao  filozof Parmenid, odnosno, kasnije  filozof  Zenon ( ako verujemo Platonu da se tako zbilo, a verujemo! naravno) ili u  Aristotelovoj fizici.  ( ko želi da sazna više o tome, neka pročita , preporučujem , kako bi se reklo, ko razume shvatiće, jel`?!)

*

“ Нема извињавања енглеским говнима, удри по њима!!!

Ко незна енглески слободно нека користи гугл преводиоц!”

adraganz. Komentar sa youtube jedan od razloga zbog čega sam napisao ovih nekoliko redova.

Komentar! Ne verujem, čak šta više , ubeđen sam  da potpisanik komentara  nije svestan šta je napisao. U dve vrlo proste i jednostavne rečenice je opisano mnogo. Moglo bi puno da se piše o tome.

Fantastično odliskava nekoliko stvari :

stanje  svesti dela društva  ( koje se ne razlikuje od stanja u delovima drugih društava, drugih nacija, ali ću pisati samo o ovome )

pokazuje je postepeno približavanje, gradaciju  do tačke, “klimaksa” gluposti,

u isto vreme pokazuje i potvrđuje reči iz teksta koji ću citirati :

“Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti. Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi, i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi. To, na vlastito iznenađenje, otkrivamo u određenim situacijama.”

“Napravili smo tim sa dušom. Ponosan što sam radio sa sjajnim momcima”,

Na pitanje engleskih novinara da li smatra da bi trebalo da se izvini zbog incidenta po završetku meča, kada je došlo do tuče pojedinih igrača i članova stručnih štabova oba tima, Janković je rekao:

“Za šta da se izvinim? Za tuču su potrebne dve strane. Trebalo bi da ste srećni što se Engleska kvalifikovala za EP. O tome možemo da pričamo sutra, analiziraćemo šta se dogodilo. Hajde da pričamo o fudbalu”.

Selektor mlade fudbalske reprezentacijeAleksandar Janković rekao je da je ekipa razočarana zbog neuspeha u baražu za Evropsko prvenstvo, ali da ova generacija predstavlja budućnost srpskog fudbala.

Razočarani smo, ali nemamo čega da se stidimo:

Možda će delovati paranoično, ako kažem da primer koji sam izdvojio ( snimak youtube, komentari i izjava  selektora mlade fudbalske reprezentacije ) mi kazuje da ovo nisu pojave već da to postaje pravilo, odnosno postaje kultura ovog društva, u svoj svojoj sirovoj definiciji.

Ne bih nazvao srpskog društva,  jer egzistiram, (bar pokušavam) i  sam sam pripadnik, činilac srpskog društva, koji ne želi  da ima nikakavih dodirnih tačaka sa ovakvim, pa ni u nazivu. I smatrao sam da je to  primer  čiste dihtomije.

Međutim u  mnoštvu gluposti , koje sam imao prlike da pročitam i vidim  poslednjih dana ,

(da se ne vraćam u dalju ili bližu prošlost)  , iako (ovde bi bilo zgodno upotrebiti reč  “geneza”  ali ne bih da povredim nečija osećanja upotrebom ove reči), je važno za razumevanje uzlazne putanje ovakvog stanja ),

izdvojiću jednu

– Izem ti takvu Uniju u koju je gej parada ulaznica – rekao je Dačić.

Izem ti takvu Uniju u koju je gej parada ulaznica…

Pisao sam nešto malo o sprezi koja postoji , i kakva je  opasnost od toga.

Nesvršeno budženje

Voleo bih da grešim!!!! Ali kada čujem  i pročitam izjave, ljudi koji su vođe, na čelu ove države, koji predstavljaju  građane ove države, ( da dodam i tekstove ministra culture, njegovog zamenika i mnoge druge), koji treba da budu za primer , kako ponašanjem, a posebno izjavama , svim građanima, posebno mladim generacijama , sve više dobijam utisak i potvrdu da onaj deo društva, koje se tretirao kao pojava, kao,otuđen , destruktivan i nepoželjan suprotan svim civilizacijskim merilima, i napornim radom, nastojanjem  i vaspitavanjem  doveden do  iščezavanja ,

sve više dobija u zamahu i cvetanju kao kakav korov, kao parazit, kao štetočina, kao bolest koja preti da uguši svaki i najmanji deo zdravog tkiva organizma, sa prefiksom  srpsko.

Istorija nas uči, da,  shodno takvom stanju svesti ,  posledica  promišljanja i krajnjeg delovanja, nije karakteristična za posebne periode razvitka ljudske zajednice, koje bi trebalo izdvojiti I naglasiti.  Prisutna je od probitnih zajednica a kulminacija, kruna  odnosno, krajnji rezltat je destrukcija  društava, urušavanje svih moralnih i etičkih načela, poništavanje odlika na kojima se zasniva  razlika izmeđi humanog ( ljudskog) i animalnog ( životinjskog).

Razvoj ljudskog društva je proces koji za svoj krajnji cilj ili bolje rečeno svoj  vrhunc,  ili svoju svrhu, treba da dostigne “nečim što bih nazvao,  svojevrsnom utopijom” ( neko bi to opet nazvao paradox ) i  ne baš kao kod Tomasa Mora, jer bih onda ja prvi  bio diskriminisan;

ali u smislu, razvijenog društva u skladu sa datim okolnostima gde bi svi listom, bez obzirana sve razlike, imali svoje mesto pod Suncem.

Razvoj ljudskog društva, ka svom cilju, je zavistan od razvoja ljudske svesti, a taj proces razvoja ljudske sveti je mnogo jednostavniji nego što na prvi pogled izgleda ili se nekome čini kao komplikovan I dugotrajan process.   Da li je to moguće postići?  Naravno da jeste i nije potrebno ništa specijalno ili posebno, samo dobra volja i čisto srce.

koga mrzi da otvara link::

 

O GLUPOSTI (Ditrih Bonhefer)

Pitajući se kako je moguće da skoro čitava nacija podlegne suludim Hitlerovim idejama, Ditrih Bonhefer, nemački borac protiv nacizma, napisao je ovu sjajnu analizu fenomena ljudske gluposti.

* * *

Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je zlo. Protiv zla možemo da se bunimo, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom; zlo uvek u sebi nosi i klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi makar izaziva neprijatnost. Protiv gluposti smo nemoćni. Tu ne možemo ništa da postignemo protestima ili silom; argumenti ne vrede, u činjenice koje govore protiv prethodno oformljenih mišljenja jednostavno niko ne veruje – u takvim slučajevima je glupak čak i kritičan…

Osim toga glupak je, za razliku od zlikovca, u potpunosti zadovoljan samim sobom: da, on je čak i opasan zato što se lako razdraži i prelazi u napad. Stoga moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom. Nikada više ne treba da pokušavamo da glupaka ubedimo argumentima, to je besmisleno i opasno.

Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti. Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi, i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi. To, na vlastito iznenađenje, otkrivamo u određenim situacijama.

Utisak da je glupost urođena slabost nije tako jak kao onaj da ljude u određenim situacijamanačine glupima, tj. da sami dopuštaju da budu zaglupljeni.

I možemo da vidimo da ljudi koji žive odvojeno od ostalih, usamljeni, tu manu ređe poseduju nego ljudi ili grupe ljudi koji imaju potrebu za druženjem ili su na to upućeni.

Čini se, dakle, da je glupost više sociološki nego psihološki problem. Ona je rezultat delovanja izvesnih istorijskih okolnosti na čoveka, psihološki fenomen koji prati određene spoljašnje prilike.

Ako to razmotrimo malo detaljnije, pokazuje se da svaki jak spoljašnji razvoj sile političkog ili verskog tipa pogađa veliki broj ljudi glupošću. Da, to gotovo zvuči kao neki socio-psihološki zakon. Moć jednih zavisi od gluposti drugih. Nikada, međutim, neke ljudske sposobnosti, na primer intelektualne, ne bivaju umanjene niti nestaju, već preovlađujući utisak koji razvoj moći ostavlja na određene ljude oduzima njihovu samostalnost – oni, manje ili više nesvesno, odustaju od samostalnosti u situaciji u kojoj se nalaze.

Činjenica da je glupak često i tvrdoglav, ne sme da nas zavede da poverujemo da je samostalan. Već u razgovoru s njim primećujemo da nemamo posla s njim lično, već sa sloganima, parolama itd. koji su ga poptuno zarobili. On je zaposednut, zaslepljen, zloupotrebljen i zlostavljan u čitavom svom biću. On je pretvoren u instrument bez volje i tako je u stanju da čini sve moguće zlo, a istovremeno nije u stanju da ga spozna kao zlo. Ovde leži opasnost od demonske zloupotrebe, koja čoveka može zauvek da uništi.

Ditrih Bonhefer

 

 

Advertisements
This entry was posted in s. anteportas and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s