“Antianeira…”

4

oprilike njegovih godina, možda manje, između  30  i četrdeset (nikada nije umeo  da proceni ),

 

ali zrela žena kako bi neko rekao,

“kao zrela voćka kad se ubere, prepuna slasti” ; sa jednim neuspelim  brakom, iza sebe, sada bez iluzija, prevelikih očekivanja; važno joj je bilo da sretne nekog pouzdanog, po njenim merilima, da obezbedi budućnost

( da, izlizani kliše koji je slušao bezbroj puta, od mnogih takvih pomisli),

Setio se da se nasmejao na to što je pričala. I rekao otprilike

-Pa beži onda od mene, nemoj d a te vidi neko sa mnom, opašće ti rejtingg, o meni kruže razne priče i tračevi, a mnogi od tih su, da znaš istiniti, ja sam sasvim suprotan tip muškarca od onog koga tražiš, nepouzdan,  neozbiljan, nestalan koji samo jedno hoće od žena da ih i da ga vole kad su s njim, a kad nisu kako im drago.-

Smejali su se i rekla je otprilike

” Pa dobro valjda možemo biti drugari, …a znam ja dobro ko si ti i znam sve o tebi, ne možeš da me farbaš”

-Jeli? A od koga to znaš? Ili si ti neki dektektiv pa sam bio predmet istrage, zbog nečega ili nekoga?-

“ Hahah, da, bio si predmet istrage, zbog nekoga, ali trebalo bi malo detaljnije d a te istražim”

Dopalo mu se. sećao se

-Pa kad je tako, hajde da ne gubiš svoje dragoceno vreme nego prioni na posao, jedino ako ne naplaćuješ po učinku, na sat,? Hahaha-

“! Ha, a ne , ovo je moja, privatna istraga, tajna, , ali slažem da ne treba da gubimo vreme!”

I značajno ga pogledala.

Auuu oborila ga je s nogu, sa ovih nekoliko rečenica. Ipak sve je još uvek okretao na zezanje, Naravno znao je, šta očekuje, bilo je mnogo takvih situacija, predvidljivih , u njegovom životu. Prijalo mu je,  ne može a da ne prizna, da je bilo tako.

-Hahah ni pretpostavio nisam da tako umeš da se šališ, da si vedrog duha. To volim kod žene kad ume da se zeza-

okrenuo se da poruči piće,… kad ga je privukla,

“Umem ja još mnogo toga, nemaš predstavu”

(govorila je dok mu je prilazila i obgrlila ga oko struka)

“ ali ima vremena da saznaš….i da, nisam se šalila za ono” (prišla mu je sasvim blizu toliko, da s u im se usne gotovo dodirivale.

Stajali su sada već pripijenu jedno uz drugo, u uglu paba, malo dalje od šanka, za onim malim okruglim stolom, tako da je mogao da oseti onaj dobro poznati i poželjni fluid i omamljujući miris ženke, a fini tonovi  muzike, nekog soft jazza, koji su se probijali do njegovog mozga , sa zvučnika, su samo potpomogli ono dobro osećanje koje je nailazilo, osećanje strasti, predavanja.

Iskonska igra koja je započinjala, koja se ponavljala od vremena postanka, od prvog ugriza, prve jabuke; I znao je da će ishod , kao i onda što je bio, biti  fatalan , znao je ali nije mario.

Gledao je i smeškao se. Naravno da je znao da se ne šali, ali nije hteo da joj da do znanja, ai voleo je tako da se poigrava.

-Koje “ono”? Ono, prvo, ono drugo ili pak ono treće? Ako bi mi otkrilada ne…-

Stavila mu je prest preko usana..

“Puno pričaš, za svoje godine “( smeškala se)” hajade vodim te odavde”

Prislonila je usne , i počela jezikom da mu oblizuje usne.

Poznata fina toplina prostrujala je od korena kose na temenu kroz čitavo telo.  Naravno, više nije bilo nazad,.

Do sada, ako je i hteo da izbegne bilo kakav prisniji kontakt, mogao je. Sada je bio doveden pred svršen čin. Bacila mu je rukavicu u lice a on nije bio od onih koji ne prihvataju izazov, kakav bilo. Kada  je već počela da ga zabavlja ova igra mačke i miša, odlučio je da igra, bez obzira što mu je uloga miša u ovoj igri bila dodeljena još odavno. I ishod se znao, unapred.

-Čekaj , stani, tu se i ja valjda nešto pitam, a ja to zamišljam nekako malo drugačije-

“Hajde, idemo do mene da nastavimo ovaj razgovor , moj stan je  u blizini, a ti do tada mašti na volju, a kako je praznično vreme,

(…gledala ga je pravo u oči, znaoo je šta to znači,….) ” sve što si zamislio ostvariće se, gledaj to kao na pokon od Deda Mraza”

(…svidelo mu se ovo, naravno, a i kome ne bi?!…)

-Misliš poklon od Tetka Mrazice? –

( smeškao se dok je polako kretao)

“ Pa tako  više tako voliš, …

Išli su jedno pored drugog ćutke, bez reči, samo bi povremeno osetio njen pogled, kojim  kao da g a odmerava, kao grabljivica plen.

Nasmejao se kisleo

Advertisements
This entry was posted in deluzija and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s