LJubavnik Vilede Čantrlje

“dobar sam za izbegavanje:)))))))”

o tradiciji, autentičnosti nečega ili kulturnom identitet.. u

Istorija počinje onda kad ja kažem.
Ali nameće se taj pojam autentičnosti nečega.

Što kaže Seneka

„Teško da će se naći ijedna zemlja čiji su stanovnici autohtoni. Sve je to izmešano i jedno na drugo nakalemljeno.”

uvod

Već  dugo  mi smeta taj pojam autentičnosti ( mislim svaki čovek je autentičan, ako ćemo tako) , pa mogu reći i tradicionalnosti, pa i identiteta.

Jer kod nas se te  stvari neizostavno vezuju jedna za drugu. Ustvari ja bih govorio o kulturi.

Ali prvo, muzička pauza

Mi pre svega ( Kad kažem MI mislim na Srbe) treba da se dogovorimo, ili postignemo konsenzus ( što volim ove nove  reči):

Za koje vreme ili od kog vremena ćemo govoriti o našoj tradiciji, identitetu,a zatim o autentičnosti, odnosno kulturi i po kojoj teoriji ćemo da se ravnamo?

Ako uzmemo zvaničnu teoriju, onda govorimo o Srbima koji su se naselili na Balkan. Govorimo o Slovenima..

Ako nam to bude parameter, onda nikako ne možemo da govorimo o nekoj autentičnosti, a ispred da stavimo prefiks pravoslavni.
Onda, dakle govorimo o paganima, Srbima pod vlašću  Bugara, pod  vizantijskom vlašću, o srpskim kneževinama.
Ili da govorimo o Srbima kada su primili hrišćanstvo.

O Nemanjićima i posle Nemanjića.

To su  različite stvari.

Ili pak, da govorimo novijoj istoriji Od Obrenovića,
ili o Srbima u Jugosloviji pre  ili posle II rata.

Problem, kod nas, je što nema dogovora koji je to period , koji ćemo označiti kao neki početak,  na osnovu koga možemo da govorimo o autentičnosti ,  o kulturi u Srba.

Jer kod nas je mnogo toga izmešano.
Recimo pojam kućne slave.

To je autentično iz razloga što vuče korene iz mitologije (toteizma i animizma što je kod nas slučaj, naravno,). Da ne navodim druge primere iz hrišćanstva, koji su u svom poduhvatu preobraćanja “divljaka”  ili pagana i prevođenja u hrišćane preuzeli dosta elemenata iz politeizma. Postoji prvi, a to je 3u1 otac, sin i sveti duh, sitni sveci  i ostali.

To su jako važne stvari, zbog kojih mi kao narod, lutamo k`o muve bez glave ili `ko magarci u magli, pa je za nekog autentičnost u Srba, mali kućni duh,  pa onaj hrast, što ga ministar  sklanja  ili štiti već tri četiri meseca sa koridora, i td. ( “Odakle si sele devojano mlada”

Zeznuto je zato i imamo onu idiotsku  izjavu Malog debelog  ( koliko se zezao, koliko je mislio ozbiljno, veliko je pitanje)

da je tradicionalna srpska svađa među prijateljima da se bodu noževima u kafani kada se zapiju.

pauza

Mislim o kakvoj tradiciji pričamo, kada Srbi u vreme Turaka nisu imali ni osnovna ljudska prava, bili su Raja, bez ikakvih prava, a kamoli da se zapiju na nekim poselma.

Opet, s druge strane  mi treba da se dogovorimo o kojim običajima pričamo, odnosno koje običaje priznajemo ka o srpske, a zatim autentične i tradicionalne.!

Jer mnogi običaji među samim Srbima se razlikuju, naravno zavisi s kog područja dolaze. Bosne, Crne Gore, Hrvatske, Mađarske Bugarske, Rumunije. U tom smislu, grmečka korida je takođe autentični tradicionalni srpski događaj, ili kamena s ramena. Srbi sa područja Crne Gore imaju ogromno, nemerljivo bogatstvo, ako pričamo o autentičnosti  tradicionalnog  srpskog kulturnog identiteta. Ali nije svugde, gde žive Srbi tako i prihvaćeno.

Znači to je sve toliko komplikovano, ustvari sami smo sebi to iskomplikovali, jer ne možemo da se dogovorimo.

Odakle ćemo početi, a onda gde hoćemo da stignemo?

Kako će nas onda razumeti neko drugi?  Teško.

pauza

Ovde opet, ako sve ono napred izostavimo, o “Guči”

Autentičnost srpske trube je maglovit pojam, kao i mnogo toga uostalom ( opisao sam malo napred iako o tome može da se piše do sutra.

Mislim, ako izuzmemo neke zapise iz Vizantije ( ako im je verovati) da se kod Slovena  koristile i trube ( neki primitivni jednostavni oblik roga ili krilnice, onda o trubi kao tradicionalnom srpskom instrument može da se priča tek od 20 veka.

Autentična je u tom smislu što je truba prilagođena ( njen ton ) upotrebljen,  aranžiran prilagođen nekim varijantama srpskog folklora i to u narodnim kolima (ono  igra kolo naokolo), a sada i u pesmama.

Ali da se razumemo, pričamo o folkloru koji ima istoriju ( svoj početak) tek od 20.veka, jer ono do tada je bilo nešto tradicionalno narodno, uz upotrebu frule i gusala. ( uglavnom čobani i poneki Filip).

.
Muzičko obrazovanje u Srbiji je došlo  kako i sve ostalo, teško i polako, uz mnogo muka. Prva polovina 20 veka, ako ne pominjemo Mokranjca ( jer je to uglavnom bila horska muzika)  onda su tu Konjović, Slavenski, Hristić…
A truba u Srbiji je dobila svoju ulogu od vremena Obrenovića,   krajem 19 veka znači prihvatanjem evropskih “kulturnih vrednosti”, ( teranjem onih mrskih Turaka), ali samo u vojsci. Razvoj muzike je išao zajedno sa razvojem društva,  ustvari mnogo sporije, nego drugde, ( sve je pitanje kinte i mogućnosti obrazovanja).
I  može se pričati o autentičnoj srpskoj trubi, jedino u kontekstu ili ulozi koju je imala u vojsci ( iako to nije ništa autentično, sve vojske sui male svoje trube ili rog) a kasnije usklađena sa  folklorom.

I to su u početku bile trube koje nemaju veze sa instrumentima koji su se koristili recimo u evropskoj klasičnoj muzici u  ( u pretprošlom veku)  sa ventilima, tako se zove ono što pritiskaju kad duvaju i tako dobijamo određene tonove)). To su bile trube koje su se koristile za sviranje (uglavnom ) jednoličnih  tonova , ono juriš, bešte noge p.v, ustajanje, povečerje,  koliko puta dune to je to. Sve negde dok naši ljudi nisu krenuli da se muzički obrazuju. A ja bih rekao do pojave džeza kod nas. Tek je onda truba dobila kod nas svoju neku pravu ulogu.

pauza

I jedno je susret kulturno umetničkih društava, a drugo je Vašar  ( što i jeste ova ” Guča ” ).

Festival kao festival. Imaš gomilu duvačkih orkestara, to je sad u trendu, i to predstavljaju kao našu tardicionalnu muziku, proglašavaju je za narodnu. Sve može ako donosi kintu i zabavlja narod.

Iako je bilo zamišljeno kao očuvanje tog nekog tradicionalnog zvuka trube u sklopu folklora a znam ponešto o tome zbog Dis-a ( a tu imam neke rodbinske veze tj.korene ), jer čovek koji je to osmilio, je pokrenuo Disovo proleće , inače ne bih znao, verovatno, to ide nekim tokom koji voleli mi to ili ne, će biti proglašen za tradicionalan ( i već jeste, šta ja pametujem)

Taj njegov naum ili ideja, treba  da se posmatra u sklopu ideje o očuvanju ili svaranju neke zajedničke ideje oko koje će okupljati Srbi. To je stara ideja

( karakteristična za sve  etničke grupe na zemaljskoj kugli, to nije ništa novo)

još od dolaska na Balkan, pa posle primanja hrišćanstva, pa pod Turcima, a može se posmatrati kao ideja očuvanja autohtonosti, kao protivteža panslavizmu.
To je onaj osećaj ugroženosti ili sprečavanje asimilacije od strane drugih etničkih grupa. .Ta ideja je bila u korenu , međutim, zamišljeno kao jedno svojevrsno poselo ili okupljanje. Truba tu ima sasvim simbolički značaj “ Trubanas zove da se okupimo”. I Bilo je u početku, tek nekoliko orkestara, koji su svirali ( siromašnim repertoarom). Bilo je tu i pevačkih grupa, ( znaš ono pevanje ( oooojkanje i te stvari) uglavnom zabava za narod sa ipak osnovnom idejom ( dubljom). Jbg sve je politika, kako god da posmatraš

Međutim, kao što znamo, od osnovne ideje se obično ode negde gde niko ne očekuje. To je preraslo u svojevrsni stočni vašar sa pevanjem pucanjem i ždranjem.  Tu ni  a od autentičnost i nema. Mislim možemo da pričamo o autentičnosti nečega ( kao jedinstveno, ali ne i izvorno), ali  je ovo samo osmišljena šema da neko da zaradi novce, a to postoji svugde u svetu. Nismo mi izmislili ništa novo, iako bi to žarko želeli.
To što je sada u trendu i natura  se slušanje orkestara trubača, kao autentično, ( da ne pominjem razne karnevale po svetu) videlo se da tu može da se zaradi novaca, pa je sve krenulo u pravcu pravljenja programa i proširenja asortimana. Slavujke s  ibarske magistrale., razni menadžeri radio Šapca, prevaranti, prodavci stoke, prodavci bižuterija, svega i svačega, sezonski radnici, svi su tu došli po svojih 5 minuta zadovoljstva.
To su sve propratne  manifestacije vašara. “Parada pijanstva i kiča” što kaže Đole. Neki ovo povezuju čak i sa tradicionalnom četničkom manifestacijom, a to tek  nema veze s mozgom.

Mislim to je u ovoj težnji stvaranja države, meni sasvim razumljivo , jer setimo se mi imamo državu tek nekih 7 godina ( kad smo se odrodili od CG), vidiš ni ja nisam siguran kad je to bilo. Stvara se nešto što treba da posluži svrsi i u neku ruku opravda sve ovo što je u nastanku ( išto smo preživeli -ako jesmo. Sva sredstva su dozvoljena, jbg. U tom smislu će biti i ovo.

pauza:)

Sećam se ( ali jako malo, onako kroz maglu ) sticajem nekih okolnosti ( bio sam klinac 5,6 godina) sam bio na dragačevskom saboru ili Prva truba Dragačeva ili “Veliki narodni sabor sa Ovčara i Kablara”, to se tako zvalo, a ne Sabor u Guči. Sećam se da je bila velika gužva , gomila ljudi, izmešani radnička klasa, seljaci i vojska. Išli smo autobusom (  oni češki stari isto kao iz ko to tamo peva) unutra puno vojske.

Onda se dolazilo ( kako ko) kamionima (uglavnom vojnim), autobusima, (onim češkim, starim) sve okićeni jugoslovenskim zastavama ( ne sećam se srpskih)  sa svih strana i parolama ( ne znam šta je pisalo), taljigama koja vuku volovi,  sećam se prasića, jagnjića, volova na ražnju, uglavnom na otvorenom na livadi,  na svakih par metara, ( jedan ili dva vojna velika šatora) ,   sećam se blata do kolena, bar je meni tako izgledalo tada, padala neka kiša pre toga i sećam se da je trubilo pored svakog tog ražnja.  I bila je neka improvizovana pijaca, stočna, prodavali stoku, grnčarije,  kajmak, sir i rakiju, šumske jagode, borovnice ( a tako ti je bilo i na svakoj stočnoj pijaci, u Srbiji).
Stočna pijaca uz neizbežan vašar ili sabor nazoveš kako hoćeš.  To je bilo tako.
I sada je stočna pijaca, i sada ima stoke, samo što učestvuje i u planiranju i pravljenju programa, vrlo  aktivno.
Odužih malo, još sam nešto hteo ali zaboravih. Izgubih se u rečima.

Advertisements
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s