Hagiografije po … ( I stav)

“Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muželožnici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadači, ni otimači, neće naslijediti Carstvo Božije”
Pavle 1. Kor. 6, 9-10.

Da se razumemo, nije da sam ja protiv ovih sitnih svetaca i ostalih, koji služe da se  popune crkveni kalendari.

Ne. Naprotiv!

Čak su mi i simpatični. I poštujem ih.

Recimo sveti Nikola, Nikolica

je onako u redu svetac za one koji slave, zaštitnik kažu dece, intelektualaca, mornara ( iako ne znam kakve veze imaju inlektualci i mornari, ali ` ajde nek im bude i jednima i drugima) .

Inače Nidža je za života( kažu knjige) bio i šibadžija, isprepucao nekog Arija,  taj verovatno bio neka bitanga, pa je zaslužio batine, ali kako god , diš` tući bližnjeg svog? – što bi rekli sveti spisi, a i tabanje je tabanje, sad dobro ili loše, niko te ne pita kad se desi.  I to na samitu glavnih popova, na nji`ovoj skupštini.!

MIsliiiim Nidžo, čoveče, pa to se ne radi tako. Sačekaš ga iza ćoška i ulupaš boga u njemu, a ne u javnosti pred svedocima.

Al` je Nidža kanda bio nagao kao oni mornari, pa ni pet ni šest, neg` udri.Pa ga oteralo odatle. Tih sunce ti, bruka.  Al` `ajde, posle se neka poslanička popovska grupa dosetila kako da ga vrati  (šatro,  javilo im u snu – ni manje ni više sam Sin i Marija, misliiim koga oni pale, ali je to prošlo, većina usvojila i .

 I tako je bilo. Ako ja lažem, ne laže….

Ili recimo Đorđije, ili Georgije,

 kako ga zovu iz milošte. Taj sve nešto ter`o usk., da ne kažem uzinat, zato ga i praznuju , čini mi se. Aj što je bio sin vojnog lica, nego je i sam postao vojnik. Misliiiim! I to rimski. Legionar.

Pazite sad. Postao je i vojvoda kod Dioklecijana ( I taj Dioklecijan bio žešća njuška, , ali neću sad o njemu, drugi put).

Krljao okolo, istakao se u borbama!!!!!

Elem, ipak je ispao , pri kraju  i kul tip, jer je sve što je oteo u  ratovima!!!

( doduše i keva mu bila bogata pa je nasledio nešto od nje ) dao u zadužbinu, pa se još  izjasnio kao hrišćanin ( to ono uzinat). Iako je to bilo prilično zeznuto za to vreme vladavine Dioklecijana ( taj je gazio hrišćane ko plitak potok).

Uglavnom, Đokica je naderao mučili ga da bi se predomislio, i kad ga dovedoše ispred kipa Apolona, Đokica  se prekrsti, popreko je pogleda ( statuu)  a Apolon  se raspade na sitne parčiće , bilo ih je ko šodera. Šta da kažem. Živa istina.….

Iako sam tu sklon ( a videćete i zašto moja sumnja,!!!!)  da posumnjam u što šta, recimo kvalitet izrade statue, a i moguću pomoć nekih prijatelja `ta trane , možda je tu bilo i nekih, petardi,  karbita, ko zna šta sve ne, mutne su to radnje)  al` ajd sad da ne prejudiciram. Ali suština je u ovome. Kada je Đole, u tom eventu, razvalio statuu Apolona

 ( to vam je otprilike kao kad Dejvid Koperfild izvede svoju neku majstoriju),

 takav utisak je ostavio ja Dioklecijanovu hanumu, ime joj je bilo Saška od milošte , da je ova bila toliko očarana, da ne kažem toliko se popalila za Đola)), da Dioklecijan, hteo ne hteo,

( iako je bio, to je nesporno, đubre,), al` opet nije imao izbora i ne bi on, Đokica mu je valj`o, bio opasan šibadžija, i vojnik bez straa i mane, ali žena mu je izočijukala na Đoleta,  još i rekla da ako je “Đokica  tako jak, onda i ona veruje u to što i on”

 Misliiiim: Zlo za Diklecijana! Užas. Čoveče gde ćeš veću bruku da ga snađe, a kako je Đokica bio na dobrom glasu kod devojaka ( pošto se tračalo da je svojevremeno Đokica bio sa nekom ženskom , eh da li sa jednom samo?!  koju je izbavio iz ruku opasne ažbahe),

 šta je mužu, muškarcu, drugo preostalo, u neku ruku razumem njegov potez, ne i da opravdavam,  a ravnajući se  po onoj čuvenoj

 “man`s gotta do what a man’s gotta do” kako bi rekao Džon Vejn ( ustvari nije baš tako, tačnije “well,there`s some things a man just can`t run away from  ) ali mu pasuje ona prva ( da napomenem da je to insinuirala njegova žena u nekom pisaniju, kasnije!!!! Jasna je poruka)

 I, to je to ustvari, Dioklecijan mu otfikari tikvu.  Uglavnom siroma Đole, em ga mučilo (stavljali mu kojekakvo kamenje, razapinjali na točak, ) em  ostade bez glave. Dioklecijan je baš bio surov.. Posle kažu sveti spisi, da je na Đokicinom grobu bilo raznih čudesa. Moguće, ja kažem.

I tako je bilo.

Ako ja lažem, ne laže…

ili recimo Aranđelov dan

to vam je dan svih anđela. To su vam kao u žargonu, redari, kontrolori u busu ili panduri,

 Ovi samo lete okolo ka` tice i kontrolišu ( da ne kažem da su k`o gps ili ovi iz NSA, sve kontrolišu, dosadni ko muve zunzare, ne mož` pošten čo`ek nigde da skrene i da sebi  malo oduška ili da se švera po malo.

 A i taj,  Arhanđel Mihailo, misliiiim bio je lik, sam taki. Reketaš. Zvali ga mister 10%. Radio na ulazu , cep`o karte za glavni event.. Pazi, dođe ti ono Ćosketovo “Vreme smrti” dođeš do njega, mislim do Mihaila, i sad, on ti meri jesi bio vaki ili naki? Oš se udaviš u reki ili će da pređeš u Paradajz?

 I tu došla neka baraba , Desimir se zvao, bitanga, al ne zato što je voleo da kocka, i da se poduvati sa ženskim svetom, i zapeva posle toga neku, to je za u redu,

nego što je bio cinkara i jajara.

Pazi, meri Mihailo i pretegne  da je DEsimir grešan, ono žešći minus.. i kaže mu

“Desimire  sidži do reke, i hodaj po vodi i preći ćeš u Paradajz”

( naravno, gde da šeta po vodi i pređe ,ta nije on, stiropor ili  Sin, udaviće se o`ma.. Kad će Desimir, ( onako kurvinski, zna za jadac))

“Nemoj Mihailo , duše ti, – ( baš tako je rek`o – kakav kvarnjak, znao je da će da uvati na fintu, gde je Mihailo najtanji)),- “ ta, nisi dobro odmerio”

 ( moguće da je Desimir ordinirao po pijacama, tako mi nešto pade na pamet, kad zna za foru))

-“ probaj ponovo “– i ćušne 10 dukata na desnu stranu- ono + ( ima minus i plus, ako si plus, ideš u Paradajz, ako si minus, ideš u sapun, jbg. – zato mislim da je Desimir bio pijačarski đilkoš, po ovom ćuškanju)

 ( I batice, to ti je  tarifa za prelaz, 10 %, za manju tarifu je oma baco u vodu.

A u vodi,žabe krastače, stare cipele, olupine stare bube,  lava, akrepi, pauci, aždaje, sipe, ajkule i popin k. nemoš ni pecati ni da oćeš..

I inače je bio prek, Mihailo, jednom je čak išamar`o i cara Dušana , onog, našeg, zeznutog. Moš zamisliti onda., mislim šibadžija, par ekselans, a uz to, iš`o okolo i strašio narod, ako mu se nešto ne dopadne, lupo čvegere i kokavce, zzajebana sorta uglavnom)

 I hajde, Mihalo, Arhanđel kao nije vid`o( misliiiiim!!!  a video , normalno ono ćuškanje 10.kom. i odmeri, kad pretegne da je Desimir  na +, posadi ga na balvan i gurne preko reke u Paradajz.

I , mislim, to se ne bi otkrilo, nego je Desimir jajara,kakav je bio, hvalio se okolo kako je zeznuo MIhaila, a uz to nije mogao da se uzdrži, nego odmah počeo da traži ortake za kocku, jurio ženske, i onda ga normalno, zapazio glavni šef Paradajza, odveo kod Boga, a ovom nije trebalo puno da skonta šta je u pitanju. I ovaj, Desimir, cinkario, naravno.

Mihaila otera u penziju, a dovede Gavrila – koji nije bio loš u suštini, bio pre toga paparaco, pa onda kao svako tabloidno piskaralo, donosio tračeve o starletama tog vremena,  što bi se reklo, i sad avanzovao, kad mu se zadesilo, da bude na pravom mestu u pravo vreme,

kad je Sin razapinjan slikao ga za najnoviji calendar posebno dok je ispuštao dušu, i dok je radio u foto-šopu, a kako nije bio programmer, nije mu baš išlo; to trajalo dva dana, u međuvremenu Sin oživi i Gavrilo otrča da objavi dokonim ženskama ( uglavnom mu je to bila čitalačka publika) najnoviji trač. I to nije bio trač, što se ispostavilo, ispostavilo se da je ubo pravu vest i tako avanzovao.

I tako je bilo.

Ako ja lažem, ne laže…

Sve neke šibadžije, Bokte.

E sad.

( Ove ostale, sitnije i još sitnije svece, da ne pomijem , ko zna kakvih sve tu zanimljivih priča ima, da čovek ne poveruje, ušima i očima, možda neki drugi put, po nešto od toga znam al` neću da otkrivam ).

Šta je suština ovoga, odnosno zbog čega “ove reči u pero govorim”?

 Suština je, da je jedini ozbiljan svetac:

 Sveti Jovan.

Pazite: em je bio asketa, jeo neke sitne skakvce koji ionako samo donose štetu i delio med sa međedima, em sin  Marijine  tetke, a zna se da su tetke najvažnija bića u životu svakog čoveka ( teča je levo smetalo to se zna naravno), dakle, uja, em   preteča, em najavio dolazak Sina, em ga krstio, živeo pored reke ( uglavnom, znači pecaroš, ali sporta radi, vraćao ribe nazad u Jordan, znam pričo mi čo`ek što je vido, živa istina), i zaštitnik mnogih sitnih i krupnih grešnika, spadala i ostalih ugursuza.

 Nikom nije bio na teretu, bio usamljenik, pošten , iskren ( istina i samo istina) i , kažu sveti spisi, da je toliko bio moralan da se pre mogao nazvati anđelom, nego smrtnim čovekom. A bio čovek. I nije bio cicija, imao je učenike kojima je rekao da idu za Sinom, jer je taj pravi. A ne on, Jovan. Eto, nije bio ni sitna duša, ni sujetan. Prava faca!

O tome kako mu je glave došla oštrokonđa Irodijada,  jer je kritikovao razvrat, blud i neverstvo koje je ova ne[tedimice propagirala( ova pobegla od svog sirotog muža Filipa sa njegovim bratom , a svojim deverom Irodom i još odvela i ćerku! Aspida. Još tražila Jovanovu glavu na tanjiru),o tome neki drugi put.

O čudesima koje je stvarao zna se dosta ( dosta se i nagađa) i iako je bio mnogo ozbiljan za života ( za moj ukus. Misliiiim Jovane, pa je li baš mora ovo ono, tako oštro? Doduše daje mogućnost da se okaješ, pa je to u redu, naposletku, kad ustreba) a i kao svetac je vrlo ozbiljan, čim ga praznuju šest puta ( ono srpski je tri puta po tri- naš čova garant) u toku kalendarske godine,

cenim ga zato što je, osim što je zaštitnik mnogih sitnih i krupnih grešnika, ali najvažnije muzičara i pevača!

Eto to je bilo vrlo nepristrasno viđenje životopisa nekih neozbiljnih i ozbiljnih svetaca po mom sudu.

To što je Sveti Jovan čuvar moje kuće i familije , nije imalo ama baš nikakvog udela u ovom opisu kratkih životopisa nekih nama blisko pominjanih likova!!

Misliiim,  nisam baš nešto u fazonu, slavski kolač, sveća, sveta vodica , pop i ostale đakonije, to je sve iz poštovanja tradicije mojih predaka. Doduše, jesam kršten ali…. Ili što kaže ona stara poslovca ,

“suviše sam popio da bih vozio, ali ne i da bih filozofirao”

( ovo sam sad smislio. I nije nešto, kad pogledam. A i nešto mislim , po onome što sam citirao, a što je rekao Pavle, da sam izgubljen slučaj za Carstvo Božije, iako me neki uveravaju u suprotno, kao ovaj moj “čuvarkuća”)

Ko slavi Svetog Jovana neka mu je sretno.

Živi bili i tako te stvari.

 

Advertisements
This entry was posted in nedovrše misli and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s