“Wooden ships …nastavljam se

Flagelanti

Dakle šta ćemo sa svetom?

U čemu je suština? Suština naše propasti i kataklizme društva je u “pogrešno” postavljenim osnovama, da ne kažem temeljima koje se razvijaju u našoj svesti, a odnose se na samo jednu činjenicu, toliko proverljivu i razumljivu: gubitku samopoštovanja. I to se radi ciljano, s namerom.

Imam dva jednostavna ( ustvari tri) klasična primera.

Jedan primer je takozvana poštapalica o malom, običnom čoveku.

Razmislite o ovoj etiketi:

“mali čovek, tzv mali čovek, običan čovek”.

 Dakle u tom direktnom obraćanju, se vidi osionost, visina, nadmenost i pripisivanje sebi nadnaravnih osobina. Može se pročitati u bilo kom tekstu, kako novinara, tako piskarala i u knjigama. Jasni podanički  odnos koji je u tom kontekstu postavljen i nametnut kao prirodan, neminovan, neumitan prihvatjiv i sudbinski određen rođenjem kao nužnost opstanka. Licemerne parole, koje bi trebalo da uzrokuju promenu tog odnosa, su takođe ciljano s namerom fino izbalansirane i nametnute kao nužnost, “mislećeg , da odlučuje o svojoj sudbini sam“ i to se uvek stavlja u kontekst naglašavanja njegovog položaja ili statusa. I poruka , vrlo jasna da drugačije ne može da bude ili se očekuje. Dakle, mali običan čovek, u tom kontekstu drilovan i tretiran, nameće mu se  saznanje da u svojoj običnosti i sitnosti, (malosti) ili da prevedem u svakako zamenljivosti, nepotrebnosti, mora da se povinuje zakonitostima  i nužnosti da onaj koji to izriče zna i može da ga vodi jer kao običan i mali nije dorastao izazovima ovog strašnog apokaliptičnog vremena koje vlada okolo planetom. I biće još gore ukoliko bude prepušten svojevoljnom odlučivanju i rezonovanju.

Drugi primer su fraze raznih analitičara, koji takođe imaju isti cilj poniziti čoveka, predstaviti ga kao nusprodukt, kao neko bez koga se u suštini može.

Termin koji se koristi ” on će ( neki političar) doneti glasove sa sobom”. Ili “ on će svojim dolaskom tamo ( negde udružen sa nekim drugim vođom neke stranke), kod ovoga , prevesti glasove ili glasače, tamo”. Dakle obratite pažnju na tretman koji u govoru koriste i direktno stavljaju čoveka u podanički nipodaštavajući odnos i time mu nedvosmileno stavljaju do znanja: ti si sitan, ništavan, nepotreban, ali kao nužno zlo neizbežan, kao alergija ili kijavica i kao takav budi sretan što ti je dozvoljeno da dišeš, tertian kao biće nesvesno, ali pripitomljeno.. Znači slušaj poruke , ćuti i upijaj, ponašaj se u skladu s njima, ukoliko nećeš da te snađe nešto još gore. A ima li gore od toga kada je čovek obezvređen kao ličnost? Kao misleno biće?

I treći najsvežiji primer, koji se ponavlja, prihvata i sve više ulazi u rečnik, kao metafora “relevantnih  – eminentnih”  glasnogovornika. Primer koji fantastično prikazuje lice i naličje izgovorenog a u svrhu onoga o čemu pišem i na šta ukazujem :

” … čistačica iz Beograda i radnik iz Pirota …”( šteta što nije stavio i monter iz Jajca) i u nastavku ide šta bi trebalo, da ne dužim ekonomski aspect je ovde potpuno irelevantan odnosno nebitan. Izostanak reči “čovek” iz ovakve definicije nam ustvari otkriva istinsko mišljenje o biću na nekoj vrednosnoj skali onoga koji je izgovara.   Ukazujem na tretman koji psihološki ima za cilj provlačenjem kroz definisanje ili svrstavanje u kategoriju, klasu , vrstu, tip, određujući mu mesto gde pripada. Nužno niže na skali vrednosti. Automastski biće bez moći da menja , utiče na svoju stvarnost. Jer to je stvarnost koja se kreira kao neminovnost i zavisna od drugog. Nekog višeg tako bliskog, a tako nedodirljivog. Moć sugestije je fantastična i autor tog termina je dočekan kod pojednih u frenetično-orgazmičnom ushićenju.

Ovde je čovek potpuno degradiran kao ličnost iako to na prvi pogled ne zvuči tako. Zvuči kao da je briga o tom “malom čoveku” mesijanska, rezultat otkorovenja i jedina prava što za posledicu ima poruku o bukvalno nadčoveku koji je to izrekao , a ako se malo razgrne i analizira  samo tretman pod kojim su svrstani ljudi ne kao ljudi nego kao sasvim direktno – čistačica  – radnik , neka tamo imaginarno prisutna bića, ukaže vam se suština da su tretirani kao serijski broj, komad nečega, bez čega se u principu može i tu leži opasnost prihvatanja i pristajanja na takav odnos.

Da se razumemo, pričam  o odnosu čoveka prema čoveku, pričam o uvažavanju, poštovanju bez obzira na izgled, obrazovanje.  Zato kažem da je reč o licu i naličju. Jer tako uvek možete proceniti vrednost i iskrenost čoveka , u odnosu na drugog čoveka.  Ne aludiram da je autor eksplicitno nadčovek, iako ima takav stav i odnos prema ljudima, sagovornicima, bar po onome o čemu sam mogao da čujem. Pre sam sklon da poverujem da je i on sam žrtva  specifičnog psihološkog drila, kojem u ovom slučaju služi. Možda i nesvesno,   Govorim da takav odnos, direktno ukazuje na sliku stvarnosti  koja je kreirana , a koja je u funkciji stvaranja novih odnosa , podela na one koji vladaju i one kojima se vlada.

A istina je sasvim drugačija. Ne postoji mali i veliki čovek. Ne postoje nadnaravna ili više misleća bića. Postoji samo čovek, takav kakav je sa svim svojim vrlinama i manama, ali podjednako važan i bitan koji do svoje uloge i svrsishodnosti u životu koji mu je predodređen mora sam da dodopre. Promišljanjem.

Sad, ako je neko pročitao ono što sam napisao juče, mogao bi da pomisli “Kako je ovo uopšte u vezi sa onim što sam pisao i zaključiti da je protivrečno onome o čemu sam pisao? Jer tamo ukazujem na neophodnost jedinstva ; a ovamo neke treba odbaciti, kao prokužene?”

Ali ne, bio bi u velikoj zabludi, jer govorim o golumima kao tragičnoj realnosti u našem društvu. Golumske osobine karaktera se pokazuju sve više i to je rezultat svih dešavanja, na koje sam gore ukazao. Ne samo Vučićevim golumima, takvih ima u svakoj skupini. Govorim o razdeljenosti kao našoj najvećoj boljci koju nikako da prebolimo.

Ovo društvo je oduvek bilo i sada je podeljeno oštro kako kaže sajdžija, na dva dela. Da ne idemo do Lazarevog Kosova ravna ili pre toga ( o tome šta je bilo pre toga postoje oskudni podaci, ali ukazuju na to das u podele bile jedini uzrok našeg stradanja, ali da ne širim priču, ko hoće neka čita o tome postoji literature, da ja sad ne izvlačim iz malog mozga memorije sjećanja).

Setimo se: Obrenovići – Karađorđevići, o Kraljevini SHS/Jugoslaviji da ne pričam tu je tek bilo katastrofalnih promašaja. Panslavizm kao ideja Kralja ujedinitelja, kuvao se u đavoljem kazanu i neka ga crvi izjedaju eonima dabogda ( pogledati pod Vjerica Radeta) zbog onoga što je uradio sa lozom Obrenović;, kao vizija panslavizam je doživeo strašan epilog 90.godina prošlog veka. Toliko za nauk jugonostalgičarima.

O četništvu i partzanštini? Sve je rečeno i sve se zna i ne zna, osim jedino proverene istine da su gibaničari ispali najveće jajare, a sad hoće zasluge za šta? I tu se priča završava o tome.

Opet tu meni jedna stvar nije jasna: Ceo svoj vek postojanja gegula je bežao od Švabe. Pa i gegule pod Čarnojevićima su iskoristili Švabe i pobegle od njega, a sada trčimo kod Švabe, molimo da nas primi pod svoje čadore.. Tu nešto ne štima, ali hajde dobro. Promenila se vremena, treba razumeti, verovatno ne kapiram širu sliku globalizacije. Gde svi tu i mali gegula? Ok, ako je za utehu, za neko vreme ćemo ponovo biti đuture na gomili pa ćemo ravnopravno moći jedni drugima da izređamo familiju, ali strogo pod prismotrom.

Sad sam se već izgubio u prevodu. Htedoh još nešto o promeni svesti, ali izgubih nit.

Ustvari, suština je, kao što reče jedna Dolores” Svrha našeg postojanja je da smo tu samo zbog jedne stvari. Zbog lazanja!” / replika /, a i ovo sam nešto razmišljao dok sam spremao lazanje, pa mi se učinilo zgodno.

 Kako god, ko pročita svaka mu čast. A ko shvati šta je pesnik hteo da kaže, skidam kapu. Ko se nađe uvređen, neka se uteši, ni ja nisam mislio sve baš ozbiljno tako kako sam  napisao. Možda je problem u travi , odnosno origanu, majoranu i ostalim mirođijama?

“Nije htela ili nije smela, vrag bi je znao?”

Advertisements
This entry was posted in balkan, demokratija, nedovrše misli and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s