” Sve što si do sada činio, danaske si zapečatio.”

“Motri, kumašine, da se u čemu ne spotaknemo. Ti bar dobro znaš s kim mi imamo posla.”

Knez  Miloš Obrenović

Mudre reči još mudrijeg, rekao bih vidovitog Miloša. Ne želim sad ovde da analziram  kakav je bio Miloš Obrenović,  kao vladar ( na osnovu istorijskih zapisa i zaključaka istoričara na osnovu toga) pa ni kao čovek ( opet na osnovu istorijskih zapisa i mišljenja istoričara).

Ono na šta  želim da ukažem, da je Ustav Republike Srbije , donet 2006. godine doživeo ako ne sličnu, a ono težu sudbinu.

Jer tada, te 1835, godine, Sretenjski Ustav ( kao što će se videti a što ću citirati u nastavku) je bio suspendovan , pa ukinut pod pritiskom moćnih stranih glava, Rusije, Turske i Austrije. Sada je ovaj moderan  Ustav ( bar je trebalo da bude) suspendovan od strane domaćih praznoglavaca.

SNS ( srpska napredna stranka) pod vođstvom Aleksandra Vučića i NDS (nova demokratska stranka pod vođstvom Borisa Tadića) su  u Skupštini Republike Srbije, izglasali ukidanje imuniteta poslaniku koji je uhapšen dva dana pre toga i već bio u zatvoru iako se pozvao na imunitet, što je  protivno Ustavu Republike Srbije.

 Ovim činom, narečeni poslanici Narodne Skupštine Republike Srbije izglasavanjem su ozakonili bezzakonje.

I taj čin nam nedvosmisleno govori:

– da se odluke ne donose u Narodnoj Skupštini kao najvišem organu vlasti države Srbije, a u skladu sa Ustavom, koji je obavezujući za sve građane Republike Srbije.

-da smo suočeni sa diktaturom, jednog ili više ljudi, koji zloupotrebljavaju pložaj, imaju moć, ne poštuju i  krše volju građana Republike Srbije

-da je prekršen član .5 Ustava

Nedopušteno je delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.

Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi.

Moglo bi još toga da se doda , ali to je već pitanje stila i finesa za  pravnike, koji se ne oglašavaju.

Ovim činom smo došli do kraja do ponora, kada s pravom svaki čovek pri čistoj svesti mora da se upita :

 Ne :

Da li sam ja sledeći ?

Nego :

Kada ?

 Jer , ukoliko znamo da u

članu 3 Ustava Srbije stoji :

Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.

Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

Sa žaljenjem konstatujem da niko više u ovoj zemlji nema zajamčenu slobodu i pravo.

I da nam ni sam Bog ne može pomoći, jer  je bog ovde umro uzalud. Odavno.

Alal vam ćufte  akrepi i Tadićeve hijene.

O sretenjskom Ustavu i još nečemu

“Osnovni pravni akti Kneževine Srbije bili su hatišerifi izdati 1830. i 1833. godine i berat iz 1830. Godine. Ova tri akta predstavljala su konstitutivni akt Kneževine Srbije odnosno njen prvi ustav.  Ovi akti nisu na zadovoljavajući način regulisali sva važna pitanja državne uprave, posebno ne odnos između kneza i drugih organa vlasti i odnos između Kneževine Srbije i Porte.

Pitanje ustava postalo je aktuelno krajem 1830. godine kada je car Nikola I izjavio srpskim deputatima da je vreme došlo da knez Miloš izda narodu državni statut. Ideja je naišla na oduševljen prijem u Srbiji, ali nije bilo odgovarajućih uslova, pre svega pravničke spreme i političke volje da se zamašan projekat sprovede u delo.

 U proleće 1834. francuski izaslanik Boa-le-Kont je zatekao rad na kneževom nacrtu ustava pa je i sam izradio jedan, ali je mnogo značajniji njegov uticaj na krug kneževih saradnika i sekretara kojima je preneo liberalne ideje.

Naredne 1835. godine izbila je Miletina buna, čiji je predvodnik bio Mileta Radojković. Kneževo odlaganje Skupštine, pod različitim izgovorima, a u stvari zbog toga što knez nije imao pripremljen odgovarajući nacrt ustava, bio je povod bune. Tokom Miletine bune Davidović je pokazao privrženost i lojalnost knezu. Pobuna je eskalirala 17, a već 20. januara pobunjenici su ušli u Kragujevac. Davidović je sa njima, između ostalih, pregovarao u kneževo ime. Knez je prihvatio zahteve pobunjenika i oni su pristali da se raziđu. Nekoliko dana kasnije u Kragujevac je došao i knez Miloš. Davidovićev stav i delovanje za vreme bune učvrstili su Davidovićev odnos sa knezom koji mu je u Požarevcu jednom prilikom rekao:

Davidoviću, Davidoviću! Sve što si do sada činio, danaske si zapečatio.

Donošenje Sretenjskog ustava izazvalo je žestoke, negativne reakcije velikih sila. Osudile su ga sve tri velike sile zainteresovane za Srbiju — Turska, Rusija i Austrija, a Siprijen Rober ga je okarakterisao kao francuski rasad u turskoj šumi. Pod međunarodnim pritiskom Ustav je već početkom marta privremeno, a 11. aprila 1835. konačno ukinut.[75] Knez, i pored toga što je ustav umnogome ograničavao njegovu vlast, zajedno je sa Davidovićem nastojao da ga održi i da tako proširi i učvrsti srpska prava. Davidović je insistirao na tome da je donošenje ustava unutrašnja stvar Srbije:

Poslanik neka govori šta hoće… Srbija će biti srećna i knez njen veliki… i zaključio bi mu s tim, da će se i knjaz i narod kadri biti održati Serbiju i da bi posrnula, da neće ići na žalbu jedan na drugoga porti, kao što bi on želio.

Značaj Sretenjskog ustava je u tome što se za njega izborio narod jednom bunom, što je ograničio vladara, što je uveo i propisao građanska prava, što je propisao nacionalna (državna) obeležja zemlje, što je dao narodnoj skupštini vid legitimnosti i što je donet u zemlji.”

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

(“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006)

 

Imunitet narodnog poslanika

Član 103

Narodni poslanik uživa imunitet.

Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije.

Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skupštine.

Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.

U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak.

Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne isključuje pravo Narodne skupštine da uspostavi imunitet.

 

četvrtak, 13. feb 2014, 12:09 -> 23:23

Priveden poslanik SNS-a

Određeno zadržavanje do 48 sati predsedniku Izvršnog odbora “Univerzal banke” Draganu Tomiću, inače poslaniku SNS-a i članu Glavnog odbora te stranke. Tokom saslušanja se nije pozivao na poslanički imunitet, ali jeste u trenutku kada mu je saopšteno da će mu biti uručeno rešenje o zadržavanju do 48 sati.

“Do you still think you can control them?”

Advertisements
This entry was posted in balkan, demokratija and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s