Eksperti (politikanti) opšte prakse

Svi smo mi nevini, kad za to dođe vreme

CAB MO

 

Da ti kažem derane, nemam ti ja šta kasti, sve će ti se kaaazti samo. Samo slušaj ovo  što ću ti kasti.

Bio neki , Galib-mekinja. Tako ga zvali.
A taj ti je znao da pogađa odlične poslove. Bio kamiondžija. I jednom tako vozio za neku firmu što prodaje brašno. I ode ti on na put, vozi pun kamion brašna. Tamić.

A kako je volo kafanu i pevaljke, stane ti on usput u neku kafanu tamo u Bosni, muzika, jelo sve po redu. A i čašćavo je celu kafanu. I sad kako je vreme odmaklo, a on nije imao novaca, šta će, nagodi se s gazdom kafane da ovaj uzme svo brašno iz tamića, a da on i cela kafana jedu , piju do ujutru i da se od tog brašna namiri i muzika. Tako i bude.

Gazda izračuna, biće odlična zarada i složi se.

Pije kafana, gosti sretni zadovoljni, muzika, pevajka, Galib isto . Ma sve pršti.
Međutim dogodi se da negde u sred noći, niko nije istovario brašno, naišla neka kiša, vetar jak, oluja, nebo se otvorilo, pokida ceradu sa tamića, opali ona kiša po brašnu. Da Bog sačuva. Padalo kao iz kabla . Kijamet. Od onog brašna, napravilo se sve samo nema brašna, i testo i mekinje, ma čudo jedno.

I sad gazda kafane šta će: nije Galibova krivica što je gazda zaboravio da istovari brašno, a gosti kafane svi stali na Galibovu stranu. I Galib sede u tamića i ode.

Sa sve onim mekinjama ili čime već, a kad je stigo na odredište, reko da ga je uhvatila oluja, pokidalo ceradu i desilo se da je cela isporuka propala. Firma otpiše sve i pošalju novu isporuku, a ovo umešaju i prodaju kao mekinje, splačine kako više voliš, sve prođe kao po loju. Za Galiba. Dakle pravi ekspert za ekonomičnost, Jedino što se sledeći put  zajebo , pa sa brašnom u novoj kafani pogodio i kamion, sa sve robom, pa posle osto i bez kamiona, posla, a zaglavio robiju.
A bio ti opet, neki Šemso-procena,stručnjak za konjak.

Taj je znao konjak u prste. A pio je isključivo i tačno 4,75 deci konjaka po turi, pre podne,  isto toliko uveče. Nikad više , nikad manje,

Traži flašu i toliko popije bez merenja. Iz flaše.
Kad kelner uzme da izmeri, u kap je bilo tako.

A znao se s milicijom i kada taj stane s patrolom pogleda vozača koga ovi zaustave, kaže tačno kolko je ovaj popio, tačno u meru kolko ima maligana u krvi. Mnogo puta su merili milicajci i ovaj svaki put pogodi. U procenat. Tačno su hteli da ga koriste kao dreger. Bio pravi stručnja za procenu.
Jedino što se zajeb`o, pa je ukro milicajcima one blokove za kazne, nabavio uniformu, pa naplaćivo ljudima kazne po putevima. I sve bi to prošlo bez problema , da nije zaustavio nekog budžu milicajca neke stanice milicije u nekom gradu u Bosni, pa ga ovaj uapsio na licu mesta i poslo u apsanu-
A opet, bio neki Stevo-nakant.

Taj ti je umeo da zida i tačno u gram da proceni koliko će trebati materijala za gradnju. I mogo je da priča o tome s građevincima, inženjerima i arhitektama, I sve je znaoo, do u meru.

Kad je jednom zido kuću nekom gastarbajteru iz Nemačke, dođe čovek pogodi se sa Stevom, a kaže Stevo treba 20000 cigala, ne znam koliko vagona cementa, peska, šljunka, litra rakije i gajba piva dnevno.
Međutim, ovaj bio neki čivut, kao što su i svi gastarbajteri i ništa ne bi od gajbe piva i rakije. I ode taj i pogodi se da se vrati za mesec dana. A Stevo kakav je bio, uze polovinu svog onog materijala i odnese na građaru i proda. A od onog što je preostalo sazida kuću, a cigle zid`o na kant. Još podbočio one zidove sa nekoliko letvi unakrst, umesto maltera, mešo naboj, blato i slamu, pa stavljao cigle.
Jedino je gore salio ploču od cementa, stavio pola gredica, kao i na sve, ploča kakva je takva je ali stoji. Još je i preostalo materijala od onoga što nije prodo. I omalteriso , da se ne vidi kako je pravio.

I sve bi to možda nekako i prošlo i Stevo bi pobego daleko da ga ne nađu, da čovek nije tražio da se dozida još jedan sprat. Stevo –nakant se, budala, obraduje kako će zaraditi još novaca, i počne da zida. Ali sad je bio problem što je i čovek bio tu, svaki čas je dolazio, pa gledo kako radi, pa sad treba zidati kako i treba cigla na ciglu i malter. Kad ti je Stevo nazido tri reda, počne ono da pada, puče ploča na pola, a zidovi se urušiše jedan po jedan, kao da ih nije ni bilo. Stevo pobegne, a čovek kad je došo ima šta da vidi. Nađu ga u nekoj kafani, em ga ubiju od batina, em mu uzmu i ono što je ukro, em zaglavi apsanu.
A opet, bio neki Simo-popara. Sad ćeš čuti, šta će biti.
Znalo se da je negde bio crkvenjak, zvonio na zvono, nosio popi prtljag, sveće i sve šta treba za kađenje, pričest i te popovske stvari.

Bio taj Simo onako malo čudan, a vol`o da popije rakije, vina nije biro, a kad popije onda počne da zviždi. Pričali ljudi da je to toliko jako bilo, da su svi morali da stavljaju ruke na uši koliko probija, Čak kažu da je jednom, tako kad se napio u crkvi zviždo toliko jako, da se razbio jedan prozor.

Ja nisam vido, ali ljudi pričaju. A posle toga se skine golišav kao od na majke rođen, pa udri u trk kroz selo uzduž i popreko. Ne mož` niko da ga stigne dok ne izađe onaj đavo od rakije iz njega. Viđali ga ljudi tako i plašili se , pa mu je popa zabranio da pije, reko da će ga oterati ako još jednom.
A činio se načitan. Znao je kad počne, svašta da priča, i peva kao pravi pop, kao da čita jevanđelija. A nije bio pismen. Tako kažu. A sve što je pričo bilo je kao što priča pop.

I desi se da je u nekom selu u, `bem li ga zaboravio sam kojem, njihov popa dobije drugu veću parohiju, a selo ostade bez popa. Kažu doći će za mesec dana novi. A kako je Simo volo da ide po vašarima i pijacama kad nema službu, tako i čuje za ovo, od ljudi. Raspita se gde je to kako se stiže i reč po reč, kao što to biva u kafani, sazna dosta o tom selu .
I uzme ti on od svog pope mantiju kad ovaj nije bio tu, svi popovi imaju rezervne mantije,znaš, uzme neki krst na lancu, i ponese jednu knjižicu, kao one što imaju pope pa čitaju iz nji`, kad su sarane, ili pričesti.

Sve ti je to iz iste knjige, moj derane, samo neki drugi pasus ili piše obrnuto. Na levoj su pričesti, na desnoj su sarane. I ode Simo u to selo, obučen onako u mantiju, sa krstom, pita gde je crkva, a ovi ga odmah prihvate kao novog popu.
I bio on tu spojio čak dva meseca. Bile tu i slava, imendana i sarana i sve što popovska služba zahteva. I kažu da je Simo-popara to radio kao što  i  svi popovi rade.

Jer ljudima je svejedno, ko još razume šta pop čita na sarani? Otvori onu knjigu, počne da mrlja sebi nešto u bradu kaže nekoliko puta “Oče naše” i “Amin” ovi ponove i to ti je to. Tako i na slavama ili osveštenju kuće ili nečega. Obavljena služba. Posle se pojede, popije, popa dobije najbolje parče mesa i šta god je bilo za ručkom, dobije i novce i isprate ga kako treba.

I sve bi to po Simu prošlo dobro da je otišo posle toga.

I popa i para , što se reklo,  ali jednom ga zove neki seljak da mu ovaj okadi bure za rakiju. Ode Simo, uradi nekoliko “Oče naše umljmjljmm” i sve što  treba, kad ga ovaj zadržava da popije, red je. Skupila se tu i ekipa dokonih ispijača i udri.

I ovaj uzme, počne da pije. Bilo tu još njih, peku rakiju, i samo se doliva.

Napije se Sima, skoči na noge i počne da zviždi, a bilo tamo i kokošaka, ćurki gusaka i još svakojakih životinja, razbežale se sve od straha, ljudi u čudu svi se otreznili, pucaju im uši, stavili ruke i u čudu ga gledaju, A ovaj zviždi li zviždi.

I onda, skide onu mantiju i sve sa sebe otrča gde ga noge nose. Ljudi se prekrstiše i gledaju za njim. Kažu da ga je jedva milicija uvatila. Posle se saznalo o svemu i kažu da je bio prvo u apsani, a posle negde u ludnici.

A opet, bio ti neki, Šole-kokoš.

Taj je vežbo onaj karate iz bioskopa. Mogo je nogom da dovati ragastol kad malo poskoči. i rukom da polomi crep i tanju fosnu. I stalno pokazivo kako sve to zna.Takav je bio. I hvalio se.

A radio ti on kao noćni čuvar u nekom kombinatu gde su se gajiile kokoši i prodavala jaja. Tu je pre bio salaš, pa posle kafana. Kako je tu pre bilo krađa, krala se i jaja i kokoši,  a nisu mogli da uvate lopove, sad će imati ko da ih uplaši i otera. I kad je on počo da radi, malo malo, pa u tom nekom hangaru velikom kokošinjcu, nađu mrtve kokoši. Ne znaju ljudi šta je. Pitaju onog Šoleta. on kaže ništa nije čuo ni video i nikog nije bilo. kaže da je sve proveravo. Dovedu onog doktora veterinara, odnesu sve provere pregledaju, misle neka bolest. Ali ništa.

I tako nekolko puta , crknutih kokošaka na sve strane, ne zna se šta je. I doseti se taj neki šef, da postave zasedu u u taj veliki kokošinjac i da vide šta se to dešava.. Sakriju se dvojica i čekaju. A onaj Šole ništa ne zna. U neko doba noći, dođe ti Šole, uđe u kokošinjac, i počne da vežba onaj karate, diže noge, šutira vazduh i u one žice od kokošinjca, a  viče kao onaj u bioskopu, a kokoši samo padaju na patos. Kažu posle od straha. Crklo tako jedno da te ne slažem,  tries kokošaka. Pobio on tako što karatom što vikom. Naplatili mu posle i oterali ga. Bio i u apsani.
A bio opet neki Đole-proteza.

Taj je bio pecaroš na soma. Pravi. Niko nije znao da uvati soma nego on.I peco je samo na bućku i durboka.

A počo je tako što je jednom stavio tri durboka u kutiju sa glistama, one lauferke. Stavio uveče , ujutru kad je otišo na pecanje ima šta da vidi, ostala samo dva durboka, pojeli sve gliste i onog jednog manjeg. Naljuti se tu on, i kaže

“e pecaću samo na durboke”. i tako i bude.

I jednom ti ode na vodu, u čamcu, prikači durboka, zabaci i ne prođe puno povuče som, veliki ko zna možda preko tries, četres kila. A kad je som povuko Đole poskoči i vikne

“moj si, somino”.

I u tom mu ispadne proteza iz usta u vodu. Gleda on, pliva ona proteza još uvek, i sad šta će: ako pusti štap da uzme protezu ode som. Kaže Đole

“ma jebeš protezu” , i gleda je kako tone, pozabavi se on somom. I ne bi to bilo loše, napravio bi on novu od novaca  za soma, izvlačio ga je, nekih sat vremena se zavaravali, kad na obali čuvar i milicija. Em je lovostaj na soma, em je bila matica, em je i čamac bio sumnjiv, nije bio njegov. Najeba Đole osta i bez proteze i bez ulova, bio i u apsani, posle se naplaćo i kazni kod sudije.
A bio i neki Žare –bangeja, Dule-kurbla, pa neki Jozo-prstać i bilo je nji`.
Ma da ti kažem derane, svaki je bio majstor svog zanata, kaki god da je. Kompetentan , ali za sve njih je bilo zajedničko da je svaki od njih najebo kad se pravio pametan i petljo u ono što je bilo preko njegove mere, mogućnosti znanja i kvalifikacija. Ili kompetentnosti. Mislili su da sve mogu, trebaju i da su bogom dani za sve.

Majstori opšte prakse. Da su ostali u svojoj bari uspeli bi možda i da plivaju, ovako svi se podaviše. Ko pacovi. I nije što se oni podaviše i najebaše, nego i drugi zbog nji.
A bio i neki Cveta-bunardžija. Taj je tek bio majstor svog zanata. Kopo je kako kaže ” bunareve” širom zemlje.

I jednom je siroma poludeo kad su mu ukrali merdevine, pa nije mogo da se popne iz rupe. Bio u rupi dva dana i noći. I posle se bojo rupe i nije više kopo. I imo neku lipu u dvorištu i sedeo po ceo dan na drvetu i pio rakiju. Kažu da je proklo svakog onog ko ga zakopa u rupu, kad bude umro. Pa niko nije smeo da ga sarani, nego su zvali neke iz drugog mesta sa drugog groblja da ga zakopaju., pa da na njih pređe kletva. Svašta ljudi pričaju.

Pričaju i da je zapisivao nešto na papire, a nešto ide ovako nekako:
Kola juru, kola žuru
Na daleke pute
Kuda juru, kuda žuru?
Kuda se upute?
Stan`te ljudi.
Jeste l` ludi?
Idu kola nizbrdo

Ajd` uzdravlje, odo da prodžaram, ako je išta  preostalo

Advertisements
This entry was posted in dokument and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s