” Sećanje na Bellu”

neka sećanja

Žena koja spava

sedim noću na krevetu i slušam te kako
hrčeš
upoznao sam te na autobuskoj stanici
i sada začuđeno gledam u tvoja ledja
bolesno bela i prošarana
detinjim pegama
dok lampa oguljuje neizrecivu
tugu sveta
nad tvojim snom
ne vidim ti stopala
ali pretpostavljam da su to

najšarmantnija stopalakome pripadaš?
da li si stvarna?
mislim na cvetove,životinje,ptice
sto izgledaju više nego dobro
i tako blistavo
stvarno
ti si ipak samo žena, svi smo
predodređeni da budemo
nesto. pauk, kuvar, slon. kao da je
svako od nas slika što visi na
zidu galerije.
– a sada se slika okreće
na leđa i
preko obline ramena
vidim pola usta, jedno oko i
skoro ceo nos.
ostatak je skriven
ali znam da si savremeno,
moderno
živo delo
možda ne besmrtno
ali vodili smo
ljubav.
molim te nastavi da
hrčeš.
Henry Charles Bukowski

Vreme : neko davno
Mesto : , neko , kao i mnogo mesta… sva su ista., svetlo, muzika…klijentela…lica
.miris

Ćao Bella !
– Vidi ti njega ! Gde si lepi, dođi da te ljubi Bela…mmmm…Al` si, pravi, !

E, …baš … pa prošlo je mnogo , kako se nismo videli
– Dobro, ja pamtim.. Znaš da je kod mene vreme novac, ali nekad sporo prolazi.pa se sećam
Šta ima kod tebe ? Vidi ga , kakav je !Šećeru jedan…. Šta ćeš ti ovde ?
??? Ništa, čuo sam da si ovde, pa došao da te vidim. Nego šta ćeš da popiješ ?
– Čekaj ,nemoj ja ću odraće te ovaj… imamo dil

Nije važno,imam lovu …hoćeš konjak ?
Daj nam dva dupla …
….
Radiš ?
– Radim, ovde,…, nije više ko nekad, a i vreme .

Ti si meni lepa kao nekad, nisi se promenila a i voleo sam te
– Lepi moj, znala sam ja da si ti fini, eee onda je bilo… bilo ti lepo sa Belom’a ?

Pa …bilo je, moram da ti priznam
,
-Naravno, nisam ja k`o one tamo neke.. zna Bela, ,leči bolesnu dušu, diže iz mrtvih…
Ne moraš meni da pričaš , ja znam da je tako
-Lepi , vidi ga… uvek si bio dobar prema meni, a ne ko ona bagra
Nemoj tako, samo… drugačije su te ..posmatrali…onako, nije to tako jednostavno
-Jeli ? Zato što radim ono što najbolje znam i što tako hoću ? A da li sam ja nekom nešto ukrala, loše nešto uradila ? Uložila sam sebe , i nikoga ne teram . ako hoće plati i dobiće ono što hoće .Ja nisam nikog prevarila, zavrnula, pokrala, Vidi samo ove , , pokrali su sve živo, ojadili …
Polako . nisam došao da se svađam…
-Znam,nisi ti …nego ovi licemeri, gnjide… dobili sve na tacni, uvaalili se preko ko zna kkvih veza , pa otimaju, a ovamo puna im usta morala i poštenja…a da ti kažem pola njih dolazi kod Bele, a ovamo je pljuju …đubrad jedna..Ne smeju da kažu da me poznaju .Jel znaš kad bi seli samnom da popiju piće ovako kao ti ? Nikad.
Šta ćeš, mnogo nih živi u laži ceo život, Nisu iskreni kao ti jbg.
-Zafrkavaš me ?
Ne …ma trabunjam bez veze …znaš da o tebi mislim najbolje, iskreno…Nego kako ti je ovde ?
-Dobro je.samo još malo , da zaradim koju kintu i dosta …paze me ovde…znaš ima raznih… ludaka
Verujem ti,
-Ma svašta, ne možeš da zamisliš…šta sve … Pričaj mi malo,šta ima kod tebe?
Odakle da počnem…
– Zar ti nisi otiš`o preko ?

Bio sam nešto malo, razočarao se ovde pa…
-Neka riba jel da ?
Nešto tako…
-Da ti kaže Bela, ne vredi da bežiš , od toga se ne može pobeći… znam ja šta tebi treba …Daj jednu bocu , pa da idemo mi odavde … sa`će Bela da te leči…
Zar ne treba da radiš ? Smeš da odeš ?
– Bela radi kad hoće , ne brini ti za mene…kako on brine……
-Setio si me a imala sam jednog

-Pesnik…
Nije valjda došao pa ti govorio stihove ?
-Jeste… nije smešno…. i pesmu mi je napis`o…čuvam je…evo pročitaj

“O Bela..

.govoriću ti stihove Prevera…
ili bi volela …Crnjanskog ili…“

-Jel to onaj što ima ulicu? …
Hm…to je bio…hm …da , taj što ima ulicu…
…..” Prekriću te velovima satkanim od reči….govoriću ti
stihove,
… ljubavne… nežne
setne…

o tebi kako lutaš bespućima mojih snova ,
kao list što leluja
što ga vetar njiše,
nesiguran,
kao da će svakog trena pasti … jednostavno nestati… izgubiti se ,

o tebi … što kao srnaa…oprezno koračaš hodnicima moje duše …
kao zvezda vođena nepoznatim, nevidljim
kosmičkim silama … gubiš se.. na …mlečnom putu moje savesti…konture tvog tela mogu tek da naslutim.. drhtavim plamenom sveća…te osvetljavam
osećanja , strasti…. uzbrkane kao more… peni i udara… preti da razbije…
pokušavam da uhvatim misli koje beže ..i gube se… “
….
– Dobro je , pesniče ,dosta više … oćeš ti da pevaš ili da…

….Hm…Dobro….hm
….
Da mogu da pronađem bar jedan dobar razlog …
… osim…hm…
…Da li je vredelo?…Bella…?

Advertisements
This entry was posted in lomljivo, sećanja and tagged . Bookmark the permalink.

2 Responses to ” Sećanje na Bellu”

  1. MaLi says:

    …otkud to sve…proživljeno je…?

    • trener says:

      Paaa.. kako da ti kažem, sve ovo što pišem, uglavnom , da, iz proživljenog, iz ličnog iskustva koje sam imao. Teško bih mogao nečija iskustva da prenesem, jer mnoge stvari svako od nas sasvim drugačije doživi. Iako, nešto se negde malo oduzme, negde malo doda, uglavnom izbacim neke banalnosti, za koje mislim da su nepotrebne. Važna je suština onoga što hoću da napišem, osećanje koje želim da opišem, iako sa ove vremenske distance se doživljava sasvim drugačije. Ali tako je to. Vremenom verovatno mnoge stvari idealizujem, ali bez obzira suština je i uvek ostaje ista, kako god drugačije opisao, a dešava se, da jedan isti događaj nekad opišem sasvim drugačije, Sve zavisi.. Uglavnom to je to.
      Hvala ti što si se javila:))))

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s