“Dragani koja mi dolazi u postelju


Ovamo, Gospo, bez brige kreći,
Kad radim, ja to činim ležeći.
Borac, na straži, i pre bitke
klone, sablje se ne mašiv britke.
Dole taj pojas, nebeski štit,
još lepši svet pod njim je skrit.
Raskopčaj jelek, prelepu branu,
gde oči prostaka često stanu.

U postelju! Tvoju reč onoSlika 1
skladnim brencanjem raznosi zvono.
Korzet taj- (skidaj!) – srećnik je koji
preblizu, a tako uspravno stoji.

Klizeći, haljina sa tela pade,
ko senka brda cvetne livade.
Bacaj taj Venac, krunu što se
oko tvoje obvila kose:
izuj se, i nogom kroči smelo
u Svetilište ljubavi, vrelo.
Anđeli u belom slaze, bosi;
ti si taj Anđeo koji donosi
raj Muhamedov; zli dusi tako
hode u belom, al’ znamo lako
kad ti, kad oni pristupe bliže:
čas kosa, čas meso nam se diže.
Dopusti da ruke moje pređu
spreda, i straga, dole, između.
Foxy_LadyTaj novi Kontinent je bezbedan
kad na njem živi čovek jedan.
Majdanu Dragulja, Carski pute,
blažen sam kada ulazim u te!
U tim lancima sloboda sviće;
gde mi je ruka, tu moj žig biće.
ladyNagosti! Radosti puna, cela;
budimo gole duše i tela!
O žene, jabuke vaše okrugle
na Atlantine liče kugle;
kad budala ih smotri, ničice
pada, pre nego vam ugleda lice.
Na korice knjiga, šarene,
nesumljivo je, liče sve žene;
žena je tajna knjiga, mi njeni
izabranici, udostojeni
da je otkrijemo. De, ne spori,
ko pred Babicom sad se otvori,
pokaži sve, dole, i gore:
bez čistote smo, i pokore.
Za primer, evo, go sam; pa gde bi
više odeće trebalo tebi.

(John Donne, 1572-1631)

Advertisements
This entry was posted in nedovrše misli and tagged , . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s