“Nešto posebno… moje

A kažu da ne postoji zauvek i večnost.
Lažu, ne znaju.

Oni koji znaju, bar nešto o meni, poznato im je koliko volim legende i priče iz mitologije. U svim pričama i legendama, koliko god bile apstraktne, nepojmljive i zvučale nerelno, ima toliko  toga što je poučno, vredno, i govori upravo o nama. O tome sam nešto pisao ranije, koliko su one važne,  ali to sad nije toliko bitno.
Zanimljiva mi je priča o Mesecu.

()
Recimo, u mitologiji starih Slovena, po zapisima koje nam objašnjavaju istoričari, obožavanje Meseca se vezuje  za božanstvo pod imenom Horz.

Kroz priče i pesme , koje su proučavali istoričari,  prikazano je kako on vlada vukodlacima, vampirima i demonima, tačnije, kako su zapisali,

da pod njegovim uticajem, ljudi ( kao kod metamorfoze) se preobražavaju u nadljudska bića, ili kako je zapisano:

“ izbija ono što je skriveno duboko u ljudima životinjsko, mračno i demonsko”( primer kroz priču o knezu Višeslavu, koji se noću pretvara u vuka, pa caru Trajanu i tako dalje).

Ustvari, proučavajući i analiziirajući, istoričari su došli do zaključaka,  a kako je kod (nas) starih Slovena uvek sve bilo iskomplikovano do iznemoglosti, tako je i Horz, kao i mnoga božanstva, bio simbolmnogo čega,  Sunca, vatre, Meseca. Ali da ja ne komplikujem previše.

Suština onoga što sam hteo da kažem, da je muškog roda ( taj =Mesec).

)
Međutim u drugim mitologijama,  drugih naroda, nalazimo da je žena, ženski rod, povezana sa obožavanjem Meseca. U nordijskoj, egipatskoj, rimskoj, grčkoj. A ja pre verujem da je tako.
I lepa mi je priča o Seleni, boginji Meseca ( kasnije su je zamenili Artemidom, ne znam iz kojih razloga).

U toj legendi Selena je bila prelepa kako samo boginje mogu da budu lepe, a zaljubila se u pastira Endimiona, dakle čoveka.

I to, dok je jedne noći spavao u pećini, Selena ga je obasjala, ugledala i zaljubila se opčinjena njegovom lepotom. Tada je molila Zevsa da ga načini besmrtnim, da zauvek ostane mlad i lep i da je nikada ne ostavi, jer legenda kaže da je njegova lepota zasenila čak i lepotu samog Apolona.
Po nekim izvorima, Zevs je Endimiona namamio u jednu pećinu i uspavao ga večnim snom kako je i tražila Selena,

a po drugim izvorima, kojima više verujem,
Zevs mu je ostavio da odabere:
da postane besmrtan, takav kakav jeste, ali da će morati da ostane u večnom snu, a da će mu Selena dolaziti svake noći u san da ga ljubi.

I Endimion je odmah odlučio, nije se premišljao ni trenutak.
Zaspao je večnim snom.
Tako sam i ja odlučio,

da spavam snom Endimiona.

Pa šta košta da košta, ne žalim.

Advertisements
This entry was posted in lomljivo, maja, misli, nedovrše misli, nemiri, žeđ and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s