“The Last Waltz…

“Jakubu je ostalo još samo da se oprosti sa Olgom i sa Škretom, ali je poželeo da pre toga još jednom ( poslednji put) sam prošeta kroz park i baci pogled na drveće boje plamena.


Izašao je u hodnik u istom trenutku kad se na vratima sobe nasuprot njegovoj pojavila žena ,čija je vitka figura privukla njegovu pažnju.Kad je ugledao njeno lice, ostao je bez daha.Takvu lepotu odavno nije video

-Vi ste poznanica doktora Škrete?-obratio joj se

Žena se ljubazno nasmejala”Kako znate?”
-Izašli ste iz sobe koju doktor Škreta čuva za svoje prijatelje- rekao je Jakub, a onda se predstavio.
“Drago mi je . Ja sam Kamilla Klima.
Gospodin doktor je ovde smestio mog muža.Upravo sam pošla da ga tražim.
Verovatno je negde sa doktorom. Da slučajno ne znate gde bih mogla da ih nađem?”

Jakub je beskrajno uživao u lepoti lica te mlade žene i kroz glavu mu je (ponovo) proletela misao da je ovo njegov poslednju dan u domovini.
To je svakom događaju davalo neki poseban smisao i pretvaralo ga u simboličnu poruku.
Samo, kakav je smisao te poruke?
-Mogu vas odvesti do doktora Škrete-rekao je
“Biću vam zahvalna” odgovorila je.

Da , kakav bi mogao biti smisao te poruke?
Pre svega, to je poruka i ništa više.
Kroz dva sata Jakub će otputovati i od ovog prekrasnog bića , neće mu ostati ništa.
Ta žena je došla da mu se pokaže kao nešto što mu je uskraćeno.
Sreli su se samo da bi shvatio da neće biti njegova.Sreo ju je kao otelotvorenje svega što će svojim odlaskom propustiti.

-Čudna stvar –rekao je – Danas ću verovatno poslednju put u životu razgovarati sa doktorom Škretom

Poruka koju mu je susret s tom ženom doneo govorila je, međutim , još nešto.
Došla je da ga u poslednjem trenutku upozori da postoji lepota.
Da , lepota i Jakub se gotovo uplašio kad je postao svestan da o lepoti, u stvari, nikad nije ništa znao , da je nije primećivao i da nikad nije živeo za nju. Lepota te žene ga je fascinirala.
Odjednom mu se učinilo da je u svemu i čemu je odlučivao uvek postojala neka greška.Da je zaboravljao uračunati neke važne faktore.Imao je osećaj da bi, da je ranije upoznao tu ženu , donosio drugačije odluke.

“Poslednji put ćete razgovarati s njim? Kako to?”
– Odlazim u inostranstvo.Zauvek.

Ne bi mogao reći da nije imao lepih žena, ali njihova privlačnost bila je za njega uvek nešto sporedno.
Ono što ga je privlačilo ženama , bila je želja za osvetom, bila je tuga, bilo je to nezadovoljstvo a ponekad i sažaljenje, , svet žena se nekako stapao s njegovom gorkom dramom u ovoj zemlji u kojoj je bio progonilac i progonjeni , gde je doživeo mnogo sukoba , a retko koju idilu.

Sada je, međutim, sasvim neočekivano stekao utisak da je ta žena daleko od svega toga, da nema nikakave veze s njegovim životom, da je došla odnekud, kao priviđenje, da se pojavila pred njim ,

Ne samo kao lepa žena nego kao otelotvorenje lepote , koje mu donosi poruku da bi se i ovde moglo živeti drukčije i za nešto drugo, da je lepota iznad istine, da je stvarnija, određenija, pa i dohvatljivija, da je lepota iznad svega ostalog i da je u ovom trenutku za njega već definitivno izgubljena.Da je došla da mu se pokaže u poslednjem trenutku , kako ne bi otišao u uverenju da je upoznao sve i proživeo svoj život do dna svojih mogućnosti.

“Zavidim vam na tome” –rekla je.

Išli su zajedno kroz park, nebo je bilo plavo,grmlje u parku žuto i ccrveno i Jakub je ponovo pomislio kako je sve to slika vatre na kojoj izgaraju njegovi doživljaji, uspomene i šanse.

-Nemate na čemu da mi zavidite. U ovom trenutku mi se čini da ne bi trebalo da odem.

“Zašto? U poslednjem trenutku ste zaključili da vam se ovde sviđa?”

-Vi mi se sviđate.Strašno mi se sviđate. Beskrajno ste lepi.

Izgovorio je to, a da ni sam nije bio svestan svojih reči, a onda mu se učinilo da joj sme reći sve što mu padne na pamet jer i tako kroz dva tri sata, više neće biti ovde, a njegove reči neće imati nikkvih posledica, ni za njega ni za nju.
Ta iznenada otkrivena sloboda prosto ga je omamila.

-Živeo sam kao slepac.Kao slepac.
Danas sam prvi put shvatio da postoji lepota.I da sam to saznao prekasno.

Stapala se s muzikom i slikama, s tim carstvom u koje nikada nije kročio, stapala se s raznobojnim drvećem i odjednom u njemu više nije video poruke i simbol vatre, nego prosto i samo ekstazu lepote, tajanstveno probuđene dodirom njenih koraka, zvukom njenog glasa.

– Učinio bih sve da vas osvojim.Želeo bih da odbacim sve i čitav život proživeti drugačije,samo za vas i zbog vas. A to je nemoguće, jer u ovom trenutku više nisam ovde.
Trebalo je da otputujem još juče i ostao sam ovde samo kao vlastito zakašnjenje.

Ah. Da , odjednom je shvatio zašto mu je bilo dozvoljeno da je sretne.
Taj susret se odigrao izvan njegovog života,negde na spoljašnjoj strani njegove sudbine, na ivici njegove biografije.Zato je , utoliko slobodnije mogao razgovarati s njom, dok nije odjednom osetio da joj i tako ne može reći sve što bi hteo.

Dodirnuo je njenu ruku i rekao:
-U ovoj zgradi ordinira doktor Škreta.Na prvom spratu.

Kamila ga je dugo posmatrala a Jakub je tonuo u njen pogled. Vlažan i mekan kao daljina.Još jednom je dodirnuo njenu ruku, okrenuo se i otišao.
Posle nekog vremena se okrenuo i video da lepa žena nepomično stoji i gleda za njim.
Osvrnuo se još nekoliko puta a ona je još uvek stajala i pratila ga pogledom.”

“Oproštajni valcer” – odlomak
Milan Kundera

Advertisements
This entry was posted in nedovrše misli and tagged , . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s