” Utopljene duše”

Biće ovo kratko elaboriranje, i izlaganje

Pa tako, zapisima Herodota za Masagete, nalazimo:

“Nema kod njih određene granice života, ali kad neko jako ostari, sakupe se svi njegovi rođaci i zakolju ga, a s njim i druge domaće životinje, pa meso skuvaju i časte se. I to oni smatraju za najveću sreću.

Ako neko umre od bolesti, njega ne jedu, nego ga sahranjuju i žale zato što nije mogao da bude zaklan.”

Vuče na politiku, al šta ću takav mi bioritam, tačnije pun mi je qfer svega ovoga što i dalje slušamo, gledamo, živimo. Satiru nas do iznemoglosti,

Nešto razmišljam o poslednjoj rečenici.

Kako kaže Herodot, ako mu je verovati, a ja sam spreman da poverujem kako je verno preneo ono što je video i doživeo na svojim putovanjima, nema laži i nema prevare kako bi se reklo!

( iako postoje izvesne sumnje i špekulacije povodom pisanja njegove “istorije”, kao i razlog zbog čega je predstavio ljude i njihove običaje, na način na koji je to uradio, a s druge strane imamo veličanje Atine i njenih demokratskih dostignuća.- to je za one koji su pročitali, i ukoliko uzmemo u obzir, odnosno ako znamo, po istorijskim zapisima da je Atina u to vreme bila centar “naprednog i civilizovanog sveta” – tog vremena ( ovo napredno i civilizovano”, me mrzi da prevodim, ko čita ovo, a ne razume o čemu pričam, ja mu tu ne mogu pomoći. To sa tim razumevanjem, a i nemam volje da crtam, iskreno)

Dakle možemo razumeti Herodotov pristup i kada se odbaci izvesna politička pristrasnost, dobiju se sasvim zgodni podaci o mnogim do tada nepoznatim zemljama, narodima i njihovim običajima (mislim na same Helene, njima su bili nepoznati, a nama (sada) da ne pominjem.

Tačnije, biće da smo mi , odnosno naši preci, su bili jedan od tih nepoznatih naroda na koje je nabasao i čije je običaje opisivao, što i nije tako loše da možemo da se uporedimo koliko smo evoluirali od tog vremena

( da podsetim da je Herodot ovo napisao malo više od 4 veka pre nove ere, dakle ima tome ) .

Sad vidim da sam opet otišao u širinu. Tako je to kad se hoće da se kaže, nešto ali i da se doda nešto da se ne bi pogrešno razumelo, odnosno čega se setim u međuvremenu, a mislim da je važno.

Uglavnom, zapalo mi je za oko ova poslednja rečenica, zapazio sam je i ranije, međutim, podstakla su me dešavanja u poslednje vreme, a sve se nadovezalo na sva ona dešavanja neoliberalnodemokratskih stremljenja ka promenama na bolje, Zarad našeg dobra i naših pokolenja.

Pa se nešto pitam, u šta smo mi to evoluirali?

Ne mogu da nađem odgovor na ovo pitanje, samo mogu da kažem naši preci makar nisu bili licemerni i lažljivi.

Dodao bih puno epiteta koji pristaju uz naše “savremenike” ali ne da mi se, a i gluvo je doba noći kad razne stvari padaju na um, pa ću se sutra pitati šta sam ja to kog đavola mlatio ovde, kad mi nije vreme?

Makar sam slušao muziku, ako je za utehu

* Naslov  pozajmio od  mog  pretka, po majčinoj liniji, ako koga baš, baš, interesuje, ko slučajno čita,ovo. iako  sve više mislim ( ustvari siguran sam ) da sve ovo što postavljam i pišem niko ne čita  osim mene, ali opet s druge strane, dobro mi dođe da vidim dokle su doterala sva ova moja mudrovanja i fantaziranja u nekom periodu, ili što bi rekao Ljuba ” Mili Bože kud sam zašo?”

, a na kraju krajeva  od koga ću da pozajmim, ako ne od pretka?…!

Advertisements
This entry was posted in nedovrše misli, s. anteportas and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s