“Love for sale…

Sonet XI

                     Gladan sam tvojih usta, tvog glasa, tvoje kose

             i tako gladan lutam ulicama sasvim tih,

       hleb mi ne daje snagu i uznemirava me zora,

danju osluškujem žubor tvojih koraka.

Izgladneo sam za tvojim smehom što klizi,

za tvojim rukama boje divljeg žita,

gladan sam bledog kamena tvojih noktiju,

izjeo bih tvoju kožu nedirnuta badema.

 

Pojeo bih munju sagorelu u tvojoj lepoti,

nos, vladara tvog oholog lica,

jeo bih nestalnu senu tvojih trepavica.

 

I gladan kružim, i vraćam se njušeći sumrak —

       tražeći. Tražim tvoje vrelo srce

             poput pume u bespućima Quitratue.

 

 

 

Pablo Neruda

…..

 Zima ti je.
Obuci jaknu.
Kako koju?
Pa znaš koju.
Onu što kažeš da miriše na mene.
I ne voliš da te tako gledam.
Aaa, dobro.
Možemo ugasiti svetlo.
Možda uspeš sakriti ljubav.
I ne znaš šta ti je?
Nikad ti se to ranije nije desilo?
Aaa, dobro.
Šta ćeš.
Svakom je jednom prvi put.
Baš volim ovo piće,
zato što je jako i ne popije se brzo.
Šta će misliti o tebi?
Eeee, to stvarno ne znam.
Mogu misliti da si…
preljubnica, nevernica, ljubavnica…Dobro, nemoj se ljutiti odmah.
Šta?
Nisi ljubavnica.
Dobro.
Nisi.
Jel’ me voliŠ?
Teške reči.
Dobro, možda me i voliš.
Šta?
U osam ti je ispit.
Dobro, naviću sat,
samo je star i
moramo se moliti drugarici koja je bezgrešno začela
da zvoni.
Hmmm, valjda će.
Usne su ti ispucale.
Za one od vetra
krema pomaže,
ali, za one od ljubavi,
boga mi…
Strašno te volim.
Ništa se ne smej.
Ne smej se kad kažem!
Vrlo te strašno volim,
i…
prvo ću ti skinuti naočare.

Pa ću ti onda skinuti…
naočare…

Pa onda…
Pa, nisam drzak!
Vidiš sad.
Volim te budalo.
Kako volim to tvoje telo.
Vidi, ova traka svetlosti pada točno na…

Jel’ to samo moje?
Reci mi. Važno mi je to.
Nisam pospan.
Samo sam malo umoran.
Dvoje.
Koliko dece?
Starijeg sina i mlađu kćer.
A, nekako ćemo se valda složiti
kako ćemo ih zvati.
Da ti pričam?
A da nešto malo drugo radimo?
Ja stalno pričam.
O mojim ljubavima?
Svašta.
Nista specijalno.
Kao i kod drugih.
Bilo ih je. I…
nekako mislim da sam ih sve lagao.

A tebe ne, naravno.

Ti si nešto drugo.

Baš si lepa tako.
Koliko me voliš?
Pokaži.
Dobro.
Onda i ja tebe volim.

E… tako.

Sat je zvonio.
Ona nije otišla na ispit,
a u belo slepilo jutra
smo po svim automobilima u ulici ispisali svoja imena.
Kako će vlasnici biti ljuti!
A obećao sam…
da nikome ništa ne smem reći,
i dogovorili smo se
da je nazovem.
Htela bi da izađemo negde.
Ne znam.
Nešto se mislim…
Možda ću je stvarno i nazvati.
Ako bude kiša.
Tako ne volim kišu sam.
Hmmm… hmmm,
ženskih trikova…

Zaboravila je rukavicu.

“nepoznat autor”

Advertisements
This entry was posted in misli, nedovrše misli and tagged , , , . Bookmark the permalink.

2 Responses to “Love for sale…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s