“Probošću te gade , na kraju balade”

Džejn, body me do zore, ne usteži se

„Ja tamo , a srednja medicinska na praksiJ))

Volim jubileje.

Da, to je onako, super.

Domašiš neki jubilej i osetiš se onako važan i bitan. Maltene svečarska atmosfera, bogati. Samo nedostaju svečari, gosti što bi se reklo, da ti donesu darove i uruče najbolje želje za predstojeći period. E, i ja ga se..ovaj tupim , da bog sačuva. Ustvari šta:

*

Danas sam pazario 17. Injekciju. Jubilarnu, sunce ti kalaisano.

Gledam nešto u ogledalo, ( trebalo bi da napravim neki selfi, to bi bio hits na mrežama , da zapalim mreže) sve fleka do fleke, odnosno, rupa rupu stiže. Izređale se na meni, pojedine, razne; izbušile me, sačuvaj bože, pomislim  gore nego neku, tamo, mislim,. Pa pomislim nešto ima nešto u onome , što su one ženskinje onomad paradirale : „svi smo mi …“ Jes vala. Jesam muškić. Ali nema veze.Ubod je ubod

*

Očekuje me još 4 komada u ova dva dana, a dalje će da vidi doktorica, dal` će da nastavi da me nabada.

*

Inače mi je već pretila , moja doktorica, a fina žena, da će prestati da me leči ako je ne poslušam i primiirim se, jer čak ni ovih sijaset injekcija neće pomoći ič. I bila je vrlo ozbiljna.

A  ja , kao ja, kao i uvek, slažem je najstrašnije, rekoh :

*

„ Sve slušam, miran sam kao bubica, ne mrdam, krevet, stolica, mala šetnja od sobe do kupatila, i to je to“.

Naravno slažem k`o keretina.

Nit` odmaram, nit` se primirujem. Doduše ponekad malo usporim tempo, ali šta ću , ne mogu da ležim i mirujem, pa to ti je. Sve mislim, pa neće valjda baš mene da sastavi.

*

Doduše , tako sam mislio ponekad i pre ovog što me snašlo. Pa sam se gadno zaj..prevario. Sastavilo me, najstrašnije. Al nije u tome poenta.

*

Odem ti ja danas da dobijem novo sledovanje, tri komada, dve s jedne, jedna s druge `trane

( da pomenem, ne znam da li je bitno, inače sam velika kukavica, možda najveća u ljudskom rodu viđena, naime moš me bosti u venu, moš mi ruke seći, moš mi seći noge stomak, nožem sekiricom, pištolj na me moš vaditi, ne biram, ne zortujem, bilo šta i bilo gde, gde ja to vidim, ali tu gde ne vidim, što bi se reklo iza leđa, oko bedra, bojim se ko đavo od krsta. U stanju sam da kukam i vičem jooooojboli ma samo li me takne.

*

Mislim nisam kukao , ali vrlo sam blizu.

Ali vidi to sestra, pa me , onako znalački zagovara, pipka onim lepim ručicama, trlja vaticom , alkoholom. dok ubada iglu, ni ne znam kad je ubola, sve čekam, stisnem zube, rukama držim šipke od kreveta samo što ih ne iskrivim, kad ona kaže evo gotovo.

Misim moram da je pohvalim, fala joj ko sestri, ali stra je stra, tu ništa ne može pomoći ).

*

Uglavnom, već rutinski, onako ja kao hrabro, pitam za svaki slučaj,

“hoćete da ostanem da stojim, mislim svejedno mi je”

, a sestra, sad već neka druga ( tu me već pomalo uhvatila panika) kaže

:”samo vi lezite na stomak.

Šta ću, polako se spuštam na stomak, , legnem, vršim psihičke pripreme, stegnem kraj kreveta, i pitam , onako malo bojažljivo „

„ a sestra, ta i ta nije danas tu? Mislim, ona je baš bila nežna tako da nisam ni osetio“ , a ova , će onako poluozbiljno, ali i poslovno,

„Samo se vi opustite, ništa ne brinite, Nije valjda da se plašite? Toliki momak!

He…

„ Baš vam fala za ono momak, ne, ma kakvi taman posla da se plašim, nego navikao sam da mi ta ta i ta sestra daje, ona to polako, pa ni ne osetim, „

I tu sam još nešto pričao, tek da oteram jezu.

Spusti ona meni pantalone, donji veš, gaće bre, aj sad da se ne femkam, do po gu…donjih leđa.

Meni onako malo neprijatno al ćutim, boca je boca ne može drugačije;

ja se stiso ko petoparac, kad , ne lezi vraže: otvaraju se vrata,

„ srednja medicinska na praksi, njih jedno desetak, , mlade, nove sestre, valjda, treba da uče kako se daje injekcija.

Tih sunce ti je,..kalaisano, šta mi je sve prošlo kroz glavu.

*

Setim se tu jednog drugara , koji mi je pričao , kako je doživeo najveći rezil kod lekara.

Naime, otišao čovek kod lekara na pregled prostate. Došao kod majstora ( doce) kaže mu dok, , vidi da se malo snebiva, a dok neki zajebant, kaže mu

:” Ništa ti ne brini , samo se namesti, imam ja laku ruku, brzo čemo mi to, samo stavi glavu u ruke i opusti se“.

Šta će čovek, klekne tamo na krevet, skine pantalone , gaće, namesti se i očekuje udarac, Jbg takav je poso, ne moš tu da biraš. Ćuti i trpi.

Pogleda malo u nazad, kad vidi majstor, dok,  navlačii onu rukavicu, „do lakata“ sve namešta palamare, priča

: “ima prste ko palamari, bog te mazo, i uzima neku spravu kao pajser”; Kaže on

:” brate, oduzeo sam se, smrzo sam se kad sam video, već razmišljam da sustanem i pobegnem, kad. Otvaraju se vrata, ulazi njih buljuk mladih studenata, na praksi. Sve mladi , puno devojaka, ima i muških, gledaju, doca im objašnjava šta se dešava, šta će da radi o čemu se radi, a, ja ”  kaže” onako u pozi!Guram glavu u ruke, uzo onaj čaršav sa kreveta da se sakrijem koliko više mogu: strahota“ …

„ Čoveče“ kaže drugar“ da je bilo u zemlju da propadnem, zemljo otvori se! „

Nije nam pričao dalje, jer smo ga godinama zezali na tu temu. Krv smo mu vadili. Inače ima onako grub glas , skoro bas, a jedno vreme smo ga zvali meca od meco sopran.

Jbg bila je dobra prilika, šteta za baciti.

Uglavnom, u tom momentu mi to palo na pamet , pa pomislim da me onaj ozgo kažnjava što sam ga zezao svojevremeno. jer kad tad može i mene da stigne nešto slično. Ovo baš i nije bilo slično, ali nije bilo nimalo onako kako bih rekao.

Jbg ležim, spuštenih gaća, sa pola gole gu..tj donjih leđa, a na nesreću, ne zbog onog što bi mi bilo milo, nego.

Gledam, pa neće valjda na meni da vežbaju, tu sam već svašta pomišljao, al ćutim.

Šta ću, neću da se brukam, a panika me hvata , strava.

Došlo mi da zapevam, „ joj mene malene joj šta rade od mene“

Objašnjava ona jedna sestra , crta onako prstima, po mojim delovima, gde treba ubosti, kako, zašto ne onde, tamo,

( bilo je tu i jedno mesto gde mi je jedna dala , valjda dve u istu rupu, ne verujem da je potrefila krvni sud, pa je prilično krvarilo, napravio se hematom, tvrd ko kamen , pa ove pipaju a ona im objašnjava da to ne smeda se dogodi , i svašta još)

i to traje, pa sve na latinskom,jbm ti latinski, a mene znoj obliva.

Osećao sam se ko Bosanac kad ga uhvate domoroci pa se izbode noževima jer neće na bubanj.

Priča, ona priča i op, ubode jednu, „opustite se“, kaže, oću oću, kako da neću, mislim se, a stisnut, stegao zube, pobeleo,; ubode drugu, , pa sa druge strane treću, a neprestano priča, a mene ko da sto đavola bode.

Ne znam zašto pao mi na pamet. Dante, i oni njegovi krugovi ,tako sam se osećao. Peče ko sam đavo, al stočki, ustvari ležećki sam izdržao.

Pričala ona još malo, , pa mi sestra ( glavna valjda) kaže, “sedite”.

Sednem , pogledam one studentkinje, ili učenice, šta li su, na praksi, gledaju one mene, i tako se mi izgledasmo, ja malo menjao farbe, al dobro, a ova pita

: „Jel sve u redu, nije bolelo? Smeška se, ”

“ubode me i ostavi”- pomislim, ih šta bih dao da imam priliku da vratim istom merom, il bar sličnom,

A ja onako

„ Da, da, naravno, hvala vam, u redu je,, nisam ni osetio i svakako, i sve ču podneti za nauku,! Pa ako sam bio od pomoći, biće mi milo,

pa ako me se sete , sete ako se ne sete… ( ovo sam dodao u sebi) …

Inače to su posledice one saobraćajke, onog letenja s mosta, kad sam pomislio da sam dobro prošao, al, avaj, sve dođe na naplatu i s vremena na vreme me sastavi.

Ali tako je to u životu, kad dozvoliš svakoj budali da te vozi.

Advertisements
This entry was posted in nedovrše misli and tagged , . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s