Jednoj ženi

“Kada me mlada

Nestane u svetu

*
Kad svira sreće

Jekne zadnji zvon

*
Seti se na me

Milo lane moje

*
I tiho reci
To je bio on

*

Advertisements
This entry was posted in nemiri and tagged , , . Bookmark the permalink.

3 Responses to Jednoj ženi

  1. trener says:

    Ti si moj trenutak, i moja sen, i sjajna
    moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
    Samo si lepota koliko si tajna;
    I samo istina koliko si žudnja.

    Ostaj nedostižna, nema i daleka –
    jer je san o sreći više nego sreća.
    Budi bespovratna kao mladost; neka
    tvoja sen i eho budi sve sto seća.

    Srce ima povest u suzi sto leva;
    U velikom bolu ljubav svoju metu;
    Istina je samo što duša prosneva;
    Poljubac je susret najveći na svetu.

    Od mog priviđenja ti si cela tkana,
    tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden;
    Ti beše misao moja očarana;
    Simbol svih taština porazan i leden.

    I ti ne postojiš nit’ si postojala;
    Rodjena u mojoj tišini i čami,
    na suncu mog srca ti si samo sjala;
    Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.

    Dučić

  2. trener says:

    Ja snevam o ženi, većoj no sve žene,
    čija će lepota biti tajna svima,
    što je kao Božji dah u prostorima,
    koji ne dotače nikog osim mene.

    Njen čar da je moje veliko otkriće;
    da mirno prisustvo te čudesne žene
    ne razume više niko osim mene,
    osim moje večno očarano biće.

    I pred čijom gordom lepotom od sviju
    samo ja otvorih oči očarane,
    i srce ko crni cvet iz gluhe strane,
    nevidljive kapi dok na njega liju.

    I njena lepota, tako nedogledna,
    neobeščašćena hvalama glupaka,
    da obiđe tiho, kao snoplje zraka,
    sve tamne puteve duše, samo jedne.

    I ja ključar čudne lepote,
    da s tajnom srećom vidim jasno
    da je ova žena od istoga svetlog tkiva načinjena
    od koga i bolni moj san o beskrajnom.

    Dučić

  3. trener says:

    Naše dve ljubavi pune kobne moći,
    od sviju skrivene, žive u svom stidu,
    kao pod zvezdama, zaspali u noći,
    dva mirna pauna na starinskom zidu.

    Krijem svoju ljubav kao mržnju drugi –
    istom silom laži i svim podlostima;
    Kao drugi staklo otrova, svoj dugi
    svoj bol bezutešni ja krijem međ svima.

    Koliko je šuman eho moje laži,
    da ne prenu nikog udarci mog srca!
    I koliko mira u reči gde grca
    cela jedna duša i san od sveg drži.

    Sva je moja radost znati bol da skrijem;
    Sva mudrost, ljubavi dati izgled zlobe;
    Vrlina, da prezrem suze koje lijem,
    i pokažem srce kao prazne sobe.

    I tako dve naše ljubavi očajne,
    ogrnute lažju večitom i niskom,
    stoje nemih usta u dnu naše tajne –
    dva crna pauna na zidu starinskom.

    Tajna
    D

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s